Sve kovanice i novčanice koje su u Švedskoj u opticaju čine još samo jedan odsto BDP-a.

Foto: Ilustracija, Pixabay

Kovanice i novčanice već dugo nisu omiljeno sredstvo za plaćanje u Švedskoj, a korona kriza je trend ka bezgotovinskom plaćanju samo pojačala. Bankari, ipak, upozoravaju na mnoge rizike ovakvog načina plaćanja.

Narodna banka te zemlje upozorava građane, iz straha da bi gotovina mogla fizički u potpunosti nestati. Roditelji u Švedskoj čak ni džeparac djeci ne isplaćuju gotovinom, prenosi Investitor. Njemački list Fokus navodi da samo 16 odsto djece dobija džeparac u gotovini, dok 84 odsto posjeduje digitalne štedne knjižice.

Istraživanje je pokazalo da u Švedskoj generacije između 18 i 34 godine, u 75 odsto slučajeva ne plaćaju gotovinom. Sve kovanice i novčanice koje su u Švedskoj u opticaju čine još samo jedan odsto BDP-a, a poređenja radi, u SAD, gde se takođe naširoko plaća karticama - taj procenat je 8, u evrozoni - 10 odsto.

Korona kriza povećala je odbojnost Šveđana prema gotovini, a zanimljivo je da se najveći dio plaćanja obavlja bez kontakta, preko NFC čipa na kartici ili preko mobilnog telefona. U Njemačkoj je bezgotovinsko plaćanje poraslo sa ispod 40 na 44 odsto, a u Švedskoj je taj udio već dostigao 85 procenata.

Iako je bezgotovinsko plaćanje dobro za ubrzanje plaćanja, sprečavanje pranja novca, utaje poreza, Narodna banka Švedske (Riksbank) upozorava na opasnosti. Guverner Štefan Ingves smatra da mladi, pošto ne koriste više gotovinu, neće ništa znati o izgledu novčanica.

Takođe postoje i drugi rizici, jer sajber napadima može doći do onemogućavanja bezgotovinskog plaćanja i tako izazvati probleme u društvu. "Ukoliko jednom bude nestalo svijetlo, biće potrebno da u zemlji imamo dovoljno gotovine, i to na svim mjestima", rekao je Ingves.

On je zatražio od Vlade da usvoji zakon koji bi banke u zemlji obavezao da uvijek imaju određene količine gotovine u trezorima. Inače, Ingves nije jedini koji upozorava na opasnosti.

Izvor: www.telegraf.rs