Jovanka Radičević je plakala u Podgorici, plakala je u Ljubljani - imala je i razloga.

Foto: YouTube screenshot/The Home of Handball

Oprostila se od reprezentacije u velikom stilu, na najljepši način, kao iz snova - medaljom.

"Ovo mi je bio najteži dan u karijeri. Plačem od jutra, bilo mi je jako teško da igram. Hvala Bogu što me je nagradio za sve godine koje sam dala rukometu. Nisam mogla da poželim bolji kraj, hvala djevojkama, koje su mi obećale da moj posljednji ples se neće završiti bez medalje", kazala je Radičević, uz posebnu zahvalnost navijačima:

„Hvala im što su nas nosili od Podgorice, preko Skoplja, do Ljubljane. Zaista su nam bili glavni adut. Ponosna sam na sve. Hvala i onima koji nisu vjerovali u nas, bili su nam inspiracija“.

Crna Gora je prije deset godina u Beogradu u produžecima osvojila evropsko zlato, večeras je u produžecima došla do bronze, medalje koja se čekala deceniju.

"Sve mi se vratilo, pomislila sam da medalja mora da bude naša. U očima svih nas sam vidjela da ne možemo da izgubimo, da je ovo naše".

Radičević se oprašta od nacionalnog tima, ali kaže da ima ko da je naslijedi.

"Ja, nažalost, neću više biti s njima na terenu, ali biću uz njih. One su moje lavice, moja porodica".