Bilo da ste pušačili ne sigurno ste čuli da je ugljen-monoksid (CO), pored katrana, jedno od najštetnijih jedinjenja u cigareti.

Foto: Ilustracija/ Pixabay.com 

Ovako rečeno, može se pomisliti da je CO prirodni sastojak cigarete, odnosno duvana. Međutim, CO se ne nalazi prirodno ni u cigareti ni u duvanu, niti se naknadno dodaje. On se, zapravo, oslobađa u duvanskom dimu tek kada se cigareta zapali.

Ugljen-monoksid je otrovni gas bez boje i mirisa. Upravo to što se ne može registrovati čulima ga čini izuzetno opasnim. Nastaje nepotpunim sagorijevanjem bilo koje materije pa su tako, pored duvanskog dima, poznati izvori CO izduvni gasovi iz automobila, plinskih peći, peći na drva i grijača.

Dakle, CO se ne dodaje duvanu, već nastaje nepotpunim sagorijevanjem duvana. Ovo se dešava kada je prisutno premalo kiseonika da bi se sav ugljenik u duvanu pretvorio u, relativno bezopasan, ugljen-dioksid.

„Pušači unose velike količine ugljen-monoksida. Dim cigarete sadrži oko 4% CO, ali zbog povremene izloženosti i razređenosti udahnutog dima, količina koja biva apsorbovana u organizmu iznosi 0.04%. Nivo CO u krvi kod pušača koji puše 20 cigareta dnevno iznosi 5-6%, a pri pušenju do 40 cigareta dnevno i do 9%. Zanimljivo je da nepušači koji osam sati provedu u prostorijama u kojima se puši, unesu istu količinu CO kao da su popušili pet cigareta“, kaže dr Tatjana Mladenovic, specijalista medicine rada.

Pri izloženosti niskim koncentracijama, koje nastaju usljed pušenja, javlja se opšta slabost i malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, dispneja, lupanje srca, pospanost, slabost u nogama… Pri višim koncentracijama, koje nastaju usljed izloženosti izduvnim gasova iz automobila u zatvorenom prostoru, javlja se razdražljivost, slabost rasuđivanja, manijakalna ili delirantna stanja, inkoordinacija pokreta… izrazita mišićna slabost pri još očuvanoj svijesti onemogućava zatrovanom da sebi pruži pomoć, da ustane i izađe na vazduh.

Doktorka navodi da teški oblici trovanja ugljen-monoksidom mogu biti praćeni hemolitičkom anemijom i trombocitopenijom, a da je antidot kiseonik.

Iz svog dugogodišnjeg iskustva dr Tatjana Mladenović ističe da se susretala sa brojnim slučajevima trovanja ugljen-monoksidom, koji su se na sreću završavali oporavkom uz primjenjenu adekvatnu terapiju. Iako je svima njima u periodu oporavka savjetovano da ostave pušenje, nažalost većina se nije odlučila za taj korak.

„Te pušače koji ipak nisu spremni da se odreknu ove loše navike treba informisati o naučno dokazano manje štetnim alternativama poput uređaja zasnovanih na tehnologiji zagrijavanja, a ne sagorijevanja duvana, koji emituju u prosjeku 98% manje ugljen-monoksida i znatno niže nivoe drugih štetnih sastojaka u odnosu na dim cigarete“, kaže dr Mladenović.

PR objava