Preteča naše planete, mlada Zemlja, formirala se u roku od pet miliona godina, došla je do zaključka nova studija Centra za formiranje zvijezda i planeta, u okviru Univerziteta u Kopenhagenu. Ovo je, na astronomskoj skali, veoma velika brzina formiranja, piše Science Daily.

Foto: Ilustracija, pixabay

Ako Sunčev sistem, star 4,6 miliona godina, uporedimo sa 24 sata, može se reći da se Zemlja formirala za minut i po, što su rezultati koji se kose sa tradicionalnom teorijom o tome da je Zemlja nastala sudarom dva veća nebeska tela u periodu dugom desetine miliona godina, to jest da je stvorena za 5 do 15 minuta u odnosu na period od 24 sata.

Tako smo dobili novu, alternativnu teoriju o tome da se Zemlja formirala gomilanjem kosmičke prašine.

- Objekti veličine milimetra spojili su se i napravili planetu. Ova implikacija o brzom formiranju Zemlje važna je za cio solarni sistem, a govori i o tome kolika je vjerovatnoća da se planete oforme i na drugim mjestima u galaksiji – kaže Martin Šiler, vodeći autor studije.

Prema novim podacima, proces formiranja Zemlje trajao je oko pet miliona godina, a istraživači procjenjuju da je u ovom periodu kreirano i gvozdeno jezgro Zemlje, čime je uklonjeno rano nagomilavanje gvožđa sa površine.

Više planeta, više vode i vjerovatno više života

Zahvaljujući ovim otkrićima i na osnovu teorije o formiranju planeta od kosmičke prašine, istraživači su došli do zaključka da bi ovaj proces mogao da bude zakon koji se odigrava i na drugim mjestima u univerzumu.

To znači da je moguće da su se i druge planete formirale brže nego što bi to bio slučaj da su nastale od sudara dva objekta.

Ova pretpostavka je potkrijepljena otkrićem mnogih egzoplaneta, planeta koje nisu u Sunčevom sistemu, a koje su astronomi otkrili od sredine devedesetih godina do danas.

- Sada znamo da se planete formiraju svuda i da imamo generički mehanizam koji kreira planetarne sisteme. Kada budemo shvatili kako funkcionišu ovi mehanizmi u našem solarnom sistemu, možemo napraviti slične zaključke o drugim planetarnim sistemima, uključujući i to kada i koliko često se može očekivati prisustvo vode na njima. Ako je teorija o ranom kreiranju planeta zaista tačna, moguće je da je voda samo nusprodukt kreiranja planeta sličnih Zemlji i da se osnovni uslovi za život mogu naći i na drugim mjestima u univerzumu – kaže profesor Matin Bizaro, koautor studije.

Izvor: www.telegraf.rs