Da li ste znali da okeani obuhvataju čak 71% Zemljine površine? To svakako nije jedina zanimljivost u vezi sa njima. Nastavite sa čitanjem ako želite da se upoznate sa još nekim interesantnim činjenicama o okeanima…

Foto: Ilustracija, Pixabay

Sunce okeanima daje plavu boju

Kada se sunčeve talasne dužine susretnu sa površinom okeana, narandžaste i crvene talasne dužine bivaju apsorbovane, dok plave talasne dužine prodiru dublje, zbog čega se čini da je okean sve plavlji što je bliži dnu.

Najdublji dio okeana je ujedno i najdublje mjesto na Zemljinoj kori

To je Marijanski rov, koji se nalazi na zapadu Tihog okeana blizu ostrva Gvam. On je dubok blizu 11 kilometara. Ako nemate osjećaj koliko to stvarno iznosi, imajte u vidu da kada bi tu stao cio Mont Everest, on bi i dalje bio 2 kilometra ispod površine vode.

Procjenjuje se da se u okeanima nalazi oko 20 tona zlata

Ako pomišljate da organizujete ekspediciju da biste ga se dokopali, odustanite odmah. Naime, ono je toliko sitno da je neupotrebljivo. Na svaki litar slane vode, dolazi svega 13 milijarditina jednog grama!

Ljudi znaju više o okeanima nego što se misli

Okeanografi su mapirali gotovo 100% okeana, doduše ne baš u najsjajnijoj rezoluciji. Mada ljudi nisu istražili veći dio svjetskih okeana, uz pomoć tehnologije mi imamo ideju kako oni izgledaju ispod površine.

Još uvijek ne znamo dovoljno o živom svijetu u okeanima

Njihova veličina i vodeni pritisak nas ograničavaju da ih podrobnije istražimo. Naučnici smatraju da smo se upoznali sa tek jednom trećinom biljnih i životinjskih vrsta u okeanima. S druge strane, postoji napredak; godišnje se u prosjeku otkrije 2.000 novih životinjskih i biljnih vrsta u okeanima.

Najveći broj vulkanskih erupcija se dešava ispod površine okeana

Čak 80% vulkanskih erupcija se uopšte ne osjeća na površini Zemlje. Više od milion vulkana se nalazi u okeanima, od kojih su neki aktivni, a neki ugašeni. Bez obzira na toplotu koju stvaraju kada ispuste lavu, u njihovoj blizini opstaju mnoge biljne i životinjske vrste.

Okeani nam omogućavaju da dišemo

Okeani proizvode 70% kiseonika u atmosferi, prije svega zahvaljujući morskim biljkama koje ga ispuštaju u procesu fotosinteze. Vrsta planktona prohlorokokus je odgovorna za jednu petinu kiseonika potrebnog ljudima za život.

Ribe u okeanima jedu dosta plastike

Čak 7 miliona tona plastike završi u okeanima u jednoj godini. Od toga će između 12 i 14 hiljada tona progutati ribe.