Veza između onoga što jedete i raspoloženja jača je nego što se znalo do sada, a nedavne studije potvrđuju da jedan čest sastojak ishrane utiče na nivo stresa.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Znamo svi da je ono što jedemo veoma bitno za naše raspoloženje, a nova naučna istraživanja pokazuju da je bitnije nego što smo mislili. A to istraživanje se sada odnosi na namirnicu ili začin bez kojeg većina ljudi ne može da zamisili svoju ishranu. A ta namirnica je so! Svi je koriste so, preporučuje se da pazimo na količinu koju dnevno unosimo, jer ima negativno dejstvo na zdravlje, dok najnoviji podaci ukazuju da može uticati i na naše raspoloženje.

Već je poznato da nam so povećava krvni pritisak, što može povećati rizik od srčanog ili moždanog udara. Ali naučnici vjeruju da bi so mogla imati još jedan uticaj: na ponašanje. Konkretno, počinju da dešifruju kako to utiče na nivo stresa.

Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu sproveli su eksperimente na miševima. Oni su veoma slični ljudima kada je riječ o anatomiji, fiziologiji i genetici - a način na koji obje vrste reaguju na stres je regulisan faktorima koji mogu uključivati ishranu, objašnjava Metju Bejli, profesor fiziologije bubrega na univerzitetu. Takođe, miševi obično ne konzumiraju mnogo soli, što olakšava testiranje njenog uticaja na njih.

Studija: veza između konzumiranja soli i nivoa stresa

Da bi istražili vezu između konzumiranja soli i stresa, Bejli i njegove kolege su hranili mužjake miševa - neke dvije nedjelje, druge i do osam nedjelja - hranom sa visokim sadržajem soli, tj. sadržala je udio soli sličan tipičnom unosu ljudi. Kada su istraživači potom analizirali uzorke krvi miševa, otkrili su da su nivoi hormona stresa kortizola uvijek bili viši kod onih koji su bili na režimu sa visokim sadržajem soli u poređenju sa miševima u kontrolnoj grupi koji su konzumirali hranu s niskim nivoom soli - i kada su se odmarali i nakon što su držani u cijevi od pleksiglasa da bi im izazvali stres. Reakcija na stres se nije uključivala i isključivala dodavanjem soli u ishranu miševa, već je pojačana, objašnjava Bejli.

Način na koji različiti stresori – so u tijelu miševa i stresno okruženje od pleksiglasa – utiču jedni na druge i udruženi posebno je zanimljiv, kaže Bejli, jer su ljudi takođe često izloženi nekoliko stresora istovremeno. Stoga je moguće da se nešto slično dešava i u našem tijelu.

U studiji, istraživači su takođe uzeli uzorke tkiva nekih miševa nakon njihove smrti i otkrili povećanu aktivnost gena koji proizvode proteine u mozgu odgovorne za odgovor na stres.

Četiri nedjelje nakon eksperimenta s miševima, otkriveno je da ishrana s visokim sadržajem soli povećava generalizovani odgovor na strah kod ženki, dok ista dijeta smanjuje izražavanje straha kod muških miševa, što je u početku iznenadilo neuronaučnika. Ali u prethodnim studijama ponašanja o konzumiranju soli, većina istraživača je eksperimentisala samo sa muškim miševima, što bi objasnilo ove polne razlike koje tek sada postaju očigledne.

Hormoni stresa i potrošnja soli

Kortizol je glavni hormon stresa koji proizvode nadbubrežne žlijezde. Studije na životinjama sugerišu da velika potrošnja soli može povećati nivo kortizola. Na primjer, studija na miševima objavljena u časopisu „Endokrinologija“ pokazala je da je ishrana sa visokim sadržajem soli dovela do povećanja nivoa kortizola i povećane reaktivnosti na stres. Iako se ti rezultati ne mogu direktno odnositi na ljude, oni sugerišu potencijalni mehanizam pomoću kojeg bi so mogla uticati na nivo stresa.

Druga studija objavljena u „The Lancet Psychiatry“ pokazala je da je nezdrava ishrana povezana s povećanim rizikom od mentalnih poremećaja, uključujući depresiju i anksioznost. Uravnotežena ishrana, bogata voćem, povrćem, zdravim proteinima i vlaknima, može pomoći u upravljanju stresom i poboljšanju mentalnog zdravlja.