Čekanje čak i samo 20 minuta prije nego što posegnete za nekom hranom tokom stresnih perioda, može napraviti pravu razliku.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Prepuštanje iskušenju napada gladi i konzumiranje hrane može izgledati kao jedini način da glad nestane, ali prema nekoliko naučnih studija, želja za grickanjem može nestati ako uspijete da se oduprete samo 20 minuta.

Napadi gladi i iznenadna žudnja za nezdravom hranom su složeni fenomeni koji uključuju i biološke i psihološke faktore. S jedne strane, napad gladi može biti izazvan faktorima kao što su smanjenje energetskih rezervi u tijelu ili prisustvo hormona poput grelina, za koje se zna da stimulišu apetit.

S druge strane, neophodno je uzeti u obzir psihološke faktore, kao što su stres i anksioznost.

U stvari, normalno je tražiti utjehu ili zadovoljstvo kroz hranu kada ste posebno pod stresom. To se dešava zato što, u stresnim situacijama, tijelo proizvodi kortizol, poznat kao hormon stresa, sposoban da pojača osjećaj gladi. Zauzvrat, ovo može dovesti do veće preferencije za visokokaloričnu i slatku hranu, jer mozak traži utjehu kroz hranu.

Čekanje čak i samo 20 minuta prije nego što posegnete za nekom hranom tokom stresnih perioda može napraviti pravu razliku.

Poslije 20 minuta nećete želeti ništa da jedete.

Kako funkcioniše pravilo 20 minuta protiv napada gladi?

Prema mišljenju stručnjaka, napadi gladi nisu ništa drugo do talas emocija. Često ovi impulsi nisu signali nedostatka energije, već predstavljaju emocionalne odgovore na različite stimuluse.

Emocije kao što su stres, anksioznost ili dosada mogu izazvati glad, što dovodi do specifične žudnje za hranom koja nudi udobnost ili emocionalno zadovoljstvo.

Istraživači takođe potvrđuju da želja za određenom hranom dolazi u talasima, raste dok ne osjetimo da moramo da pokleknemo, da bi potpuno nestala. U tom trenutku napada mi mislimo da ne možemo da živimo bez hrane. Međutim, želja za hranom može i potpuno da nestane.

Ovo se posebno dešava ako tih ključnih 20 minuta provedemo radeći nešto drugo. Na primjer, možete prošetati, slušati muziku ili razgovarati sa nekim telefonom. Uz to, pijte i dosta vode.

Hrana može aktivirati naše sisteme nagrađivanja; često ima moć da popravi naše raspoloženje, što je ponekad dobra stvar. Međutim, jelo ne bi trebalo da bude vaša jedina strategija kada se osjećate loše.

Razumijevanje ove emocionalne komponente može pomoći u razvoju strategija za upravljanje nezdravim ponašanjem u ishrani, možda usvajanje zdravije alternative za zadovoljavanje emocionalnih potreba bez ugrožavanja ukupne ishrane.

Izvor: Ona.telegraf.rs