Razvojna banka velika je šansa za crnogorsku privredu i zakon o njenom osnivanju usklađen je sa pravnom tekovinom EU, ocijenio je u emisiji "Okvir" šef poslaničkog kluba Evrope sad Vasilije Čarapić.

Foto: YouTube screenshot/ Skupština Crne Gore/ Skupština Crne Gore/M.Matković, arhiva

S druge strane, poslanik GP URA Miloš Konatar ukazao je da zakon nije usklađen sa direktivama EU, da nije bilo javne rasprave i da je iz procesa isključena Evropska komisija.

Aleksandra Popović iz Ministarstva finansija kaže da su evropske integracije namentnule potrebu osnaživanja finansijskih institucija, dok je Bratislav Pejaković iz Udruženja banaka naveo da ne strahuju od osnivanja razvojne banke.

Tema emisije "Okvir" na TVCG bila je zašto je Crnoj Gori potrebna razvojna banka, da li će zakon o toj instituciji pretrpjeti izmjene ili će biti ponovo usvojen u Skupštini, šta dobija privreda i zašto se bune komercijalne banke, prenosi portal RTCG.

S druge strane, poslanik GP URA Miloš Konatar ukazao je da zakon nije usklađen sa direktivama EU, da nije bilo javne rasprave i da je iz procesa isključena Evropska komisija.

Aleksandra Popović iz Ministarstva finansija kaže da su evropske integracije namentnule potrebu osnaživanja finansijskih institucija, dok je Bratislav Pejaković iz Udruženja banaka naveo da ne strahuju od osnivanja razvojne banke.

Tema emisije "Okvir" na TVCG bila je zašto je Crnoj Gori potrebna razvojna banka, da li će zakon o toj instituciji pretrpjeti izmjene ili će biti ponovo usvojen u Skupštini, šta dobija privreda i zašto se bune komercijalne banke, prenosi portal RTCG.

Aleksandra Popović iz Ministarstva finansija rekla je da postoje brojni primjeri iz okruženja i EU koji govore u prilog transformaciji IRF u Razvojnu banku.

Naglasila je da su i evropske integracije namentnule potrebu osnaživanja finansijskih institucija. To su pokazale i komparativne analize, dodaje. 

"Tu je i dostupnost EU fondova",   kazala je Popović. 

Pejaković je rekao da bankari nemaju generalno ništa protiv osnivanja i etabliranja razvojne banke, jer ona ima drugačije ciljeve od komercijalnih banaka. Kako je pojasnio, imamo na domaćem tržištu 11 banaka a sistem je pokazao profitabilnost. Aktiva bankarskog sistema, rekao je Pejaković, je oko 6,9 milijardi eura. 

Svakako je dobrodošao još jedan igrač, uz poštovanje bankarskih standarda. Nemamo dilemu da će Evropska komisija dati pozitivno mišljenje - kazao je Pejaković.

Kako je rekao, nema nijednog bankara koji je protiv Razvojne banke. 

"Svaka drugačija tvrdnja je neutemeljena",  rekao je Pejaković. 

Kako je naglasio Konatar, nema nikog ko je protiv ideje i potrebe da Crna Gora dobije razvojnu banku. Naglasio je da pogotovo sada potrebe prevazilaze kapacitete IRF i potrebna je razvojna banka. 

Nedopustivo je, kazao je Konatar, da se ne traži mišljenje Evropske komisije o osnivanju institucije koja može da usmjerava naš razvoj u narednim decenijama. 

Čarapić je objasnio da je predlog zakona o razvojnoj banci predala grupa poslanika jer procedura to omogućava. Kazao je da su izabrali bržu proceduru, jer je zakon kroz predlog grupe poslanika brže došao do plenuma i brže je usvojen. 

"Za to rješenje smo se opredijelili jer građani Crne Gore više nemaju potrebu da čekaju. Postoji opšti i društveni konsenzus da nam je potrebna razvojna banka. Mi smo pronašli model kako da transformišemo IRF u razvojnu banku, i da transformaciju započnemo na ovaj način. Iza ovog zakona stoji ekspertski rad, i došli smo do modela koji je prihvatljiv sa aspekta Vladinih politika, a ja mislim i politika onih koji će najviše da rade vezano za razvojnu banku. Diskusije o ovome predugo traju, mnogo se priča a ništa se ne radi, a mi želimo da završimo posao. Institucije se ne grade unaprijed nego vremenom", kazao je Čarapić. 

Tvrdi da je ovaj zakon stoprocentno usklađen sa pravnom tekovinom EU. Dosta toga što se nalazi u ovom zakonu pravna tekovina EU i ne obuhvata, kazao je. 

"Svaka ekonomija ima svoje specifičnosti. Naša razvojna banka prilagođena je crnogorskoj zbilji, ona odgovara ekonomskoj stvarnosti Crne Gore. IRF koliko god bio koristan targetirao je kratkoročne ciljeve, a ovdje govorimo o dugoročnoj strategiji. Vlada stoji iza svih depozita razvoje banke, a što se tiče depozita, ja iskreno mislim da ukoliko bi imali neki vid zaštite depozita, odnosno garanciju za depozit od strane države, onda bi svi išli u razvojnu banku. Set zakona koji važe za komercijalne banke ne važe za razvojnu. Nije predviđeno da se razvojna banka gasi, ali ako dođe do te faze, onda će se razvijati pravila šta će se dešavati u toj situaciji. Pošto je, da kažem, stoprocentni vlasnik država nema potrebe da se vežemo za pravila koja važe za komercijalne banke",  kazao je Čarapić. 

Što se tiče platnog prometa i depozita, to je stvar izbora razvojne banke, rekao je. 

"Ovaj zakon uspostavalja infrastrukturu za funkcionisanje razvojne banke. Razvojna banka po ovom modelu, biće najkontrolisanija u sistemu. Između ostalog, osim interne i eksterne revizije, tu je izvještavanje prema parlamentu a kontrolu će vršiti i Centralna banka",  kazao je Čarapić.

Konatar je rekao da je Centralna banka u mišljenju o zakonu o razvojnoj banci pobila sve što je izjavio Čarapić. Kako je rekao, posebno se apostrofira član pet, stav tri, ovoga zakona, gdje se kaže da se na razvojnu banku ne primjenjuju propisi koji uređuju rad i osnivanje kreditnih institucija. 

"Osim ovog samog zakona. A onda Čarapić kaže biće kontrolisana razvojna banka, a CBCG, to ne kaže opozicija nego Centralna banka kaže da je ovaj zakon loš. Čarapić tvrdi da zakon nije u suprotnosti sa evropskim direktivama a opet CBCG navodi da je ovaj zakon u suprotnosti sa dvije direktive koje ste pomenuli. Konkretno, 2013/36/EU govori da na razvojne banke i kredite institucije treba primjenjivati što širi opseg zakon a ne da smo vi propišete zakon o razvojnoj banci i da samo taj zakon važi za razvojnu banku. Takođe, druga direktiva se tiče platnog prometa. Ako nemate namjeru da se bavite platnim prometom i primanjem depozita, zašto ga stavljate u zakon? Ako ga stavljate u zakon, zašto ga ne uredite nego ostavljate kasnije podzakonskim aktima. Većina razvojnih banaka u regionu i Evropi se ne bavi poslovima platnog prometa i primanjem depozita. Direktiva EU koja se tiče platnih usluga kaže da se moraju definisati izričito utvrđeni pružaoci platnih usluga i drugi se ne mogu određivati. Dakle, ovako kako je predviđeno da se osniva razvojna banka, ne može po direktivi EU, pružati poslove platnog prometa", kazao je Konatar. 

Čarapić je rekao da je u mišljenju jasno navedeno da CBCG podržava koncept razvojne banke. Mišljenje je, kazao je, načelno pozitivno, posebno u smislu transformacije IRF u razvojnu banku. 

"Sve što se tiče platnog prometa će se primjenjivati na razvojnu banku. Ako pošta može da ima platni promet, zašto ne bi razvojna banka. Ovo nije komercijalna banka jer da smo to htjeli onda bi to i napravili. Ovo je sui generis zakon, posebna finansijska institucija, i preporučuje se da razvojne banke budu definisati posebnim zakonom, to nijesu šablonske banke, da tako kažem. Imaju specifične ciljeve i pravni status razvojne banke je takav da one posluju u jednom ekosistemu koji je drugačiji nego onaj kod poslovnih banaka. Suštinskih razlika u odnosu na zakone koji uređuju kreditne institucije nema. Ako bi ušli u diskurs o platnom prometu i primanju depozita, ne bi posao u vezi zakona završili još 15 godina",  rekao je Čarapić. 

On je kazao da ako bude nekih konstruktivnih sugestija, spremni su da ih razmotre. G)

Ključno pitanje, odgovorio je Konatar, jeste zašto se isključuje komunikacija sa Evropskom komisijom. 

"Nemojmo da se igramo, ovo su ozbiljne stvari",  kazao je Konatar, ističući da niko u Crnoj Gori nije protiv ideje o osnovanju razvojne banke. 

"Ali dajte da čujemo mišljenje struke",  kazao je Konatar.  

Popović je rekla da je CBCG podržala u osnovi osnivanje razvoje banke, ali je naglasila da ipak ostaju neka pitanja koja treba urediti. Kazala je da Ministarstvo finansija sada kao soluciju vidi državne depozite, jer ne želi nestabilnost na finansijskom tržištu. 

"Prema godišnjem izvještaju Fonda za zaštitu depozita, ukupna suma depozita iznosi blizu pet milijardi. Od tog iznosa 90,8 odsto su garantovani depoziti, koji se odnose na fizička i pravna lica. Preko devet odsto su negarantovani depoziti, odnosno to su depoziti državnih institucija. Govorimo, imajući u vidu ukupanu sumu depozita, o potencijalnih 700 miliona koje bi preuzela razvojna banka. Ne možemo govoriti o destabilizaciji tržišta", kazala je Popović. 

Kako je navela, kada je u pitanju platni promet, mogućnost je data ako razvojna banka bude htjela da se bavim tim poslom. 

"Ali podliježe propisima koji regulišu platni promet. To je ostavljena kao mogućnost, da ne bi bilo zakonsko ogranićenje",  rekla je Popović. 

Pejaković je rekao da je ranije ukazano kako je osnivački kapital razvojne banke 90 miliona. To je, dodaje, velika suma, ali to je i gigant koji zahtijeva da bude strogo nadziran.

"Moramo biti jako oprezni i slažem se da nam je potrebno mišljenje Evropske komisije", kazao je Pejaković. 

On je rekao da političari i donosioci odluka donose odluke kako misle, ali da je imperativ sagledati smjernice Evropske komisije.