Zaduženost građana Crne Gore zaključno sa 31. avgustom dostigla je dvije milijarde i dvadeset četiri miliona eura, podaci su Centralne banke Crne Gore (CBCG).

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Najveći dio duga, čak 43 odsto, odnosi se na gotovinske nenamjenske kredite, dok stambeni i krediti za adaptaciju čine 33 odsto ukupnih kredita fizičkih lica. Iz komercijalnih banaka su ta RTNK potvrdili povećano interesovanje građana kako za novim tako i za refinansiranje kredita sa većim iznosom. Ekonomski analitičari kažu da ovakva situaciju dugoročno može da predstavlja problem.

Podaci Centralne banke, po riječima Jelene Obradović, ukazuju na kontinuirani rast zaduženosti građana Crne Gore tokom protekle tri godine. U avgustu 2021. dug je iznosio milijardu i 524 miliona eura, godinu kasnije šest miliona više, 2023. uvećan je 34 miliona da bi za samo godinu dostigao rekordan iznos od dvije milijarde 24 miliona. Samo u avgustu građani su se zadužili 20 miliona eura.

Povećana kreditna aktivnost komercijalnih banaka, može se posmatrati po riječima Batrića Janjića iz Hipotekarne i Slobodana Ćalasana iz Erste iz više aspekata ali je glavni povećanje zarada i penzija što je uslovilo tražnju za većim brojem ali i iznosima kredita.

Ekonomski analitičar Mirza Mulesković kaže da je to potpuno očekivano jer se zbog povećanja zarada i penzija povećala s jedne strane mogućnost zaduženja, a sa druge povećanje administrativnim putem a ne kroz povećanje produktivnosti i rasta ekonomije kao posljedicu imalo je rast cijena i veću potreba za novcem.

 U martu je Centralna banka pokrenula inicijativu za snižavanje kamatnih stopa i kako kažu iz ove revizorske institucije neke banke su dale manji a neke veći doprinos u sladu sa svojim kreditnim potencijalom i udjelom na tržištu.

Ubrzo nakon što je referentna kamatna stopa EURIBOR, počela da raste u junu 2022, a koja je uslovila povećanje mjesečne rate Centralna banka je dogovorila sa komercijalnim bankama da klijentima ponude programe za što bezbolniji prelazak sa varijabilne na fiksnu kamatnu stopu.

Gledano dugoročno ovakvo stanje može da predstavlja problem za finansijsku stabilnost građana, smatra Mulesković, a ako ne budemo imali ekonomsku produktivnost u zemlji možemo očekivati da se trend zaduživanja nastavi.

Mora da se radi na diversifikaciji privrede, izričit je Mulešković, kako posao u javnoj upravi ne bi bio najatraktivniji, da u krajnjem realna ekonomija bude okosnica razvoja jer ona je ta koja finansira sve ono što je država.