Iz Ministarstva finansija uvjeravaju da povećanja plata i penzija kroz program Evropa sad 2 neće ugroziti javne finansije. S druge strane, ekonomski analitičari upozoravaju da crnogorska ekonomija nije spremna za takvu reformu, navodi se u prilogu TVCG.

Foto: Ilustracija, Pixabay 

Povećanje minimalne zarade i smanjenje stope doprinosa za penzije ne predstavlja veliki rizik i ne ugrožava javne finansije, poručuju iz resornog ministarstva.

S druge strane, ekonomski analitičar Mirza Mulešković objašnjava da nedostaje jasan odgovor šta će se desiti sa javnim finansijama ukoliko dođe do određenih promjena na tržištu.

“Nismo dobili odgovor na pitanje šta ćemo da uradimo ukoliko ode određeni broj stranaca, jer sve projekcije u fiskalnoj strategiji su upravo rađene po broju stranaca. Nismo dobili informaciju šta će se desiti ukoliko budemo, na primjer, imali lošiju turističku sezonu, ili ukoliko naši građani počnu da štede, pa potrošnja građana bude manja, pa samim tim i prihodi od PDV-a budu manji, i upravo u takvim situacijama dovodite u neizvjesnost javne finansije”, kaže Mulešković.

“Kada govorimo o planiranim politikama, ukoliko su te politike usklađene sa međunarodnim kriterijumima, u ovom slučaju Mastriškim fiskalnim pravilima, u kojima se govori da javni dug treba da bude na nivou od oko 60 procena BDP-a, a deficit na nivou od oko tri procenta, onda ne možemo da govorimo o ugroženosti javnih finansija”, poručuje Bojana Bošković državna sekretarka Ministarstva finansija.

Veliki nedostatak same reforme jeste trenutak u kojem se radi, jer, po mišljenju Muleškovića, crnogorska ekonomiija nije dovoljno razvijena za ovakve promjene.

“S ovakvom reformom mi smo prešli iz jednog modela sigurnosti u model nesigurnosti finansiranja javnih finansija, jer nešto što je bio stabilan prihod države smo ukinuli i potpuno smo se orjentisali na finansiranje javnih finansija iz tzv. indirektnih poreza, posebno poreza na dodatu u vrijednost, pa samim tim smo ušli u određenu neizvjesnost”, navodi Mulešković.

A upravo na to je upozorila Evropska komisja. Javne finansije i fiskalna konsolidacija su ključni izazovi.

Hoće li tome doprinijeti ili ne program Evropa sad 2, iz Brisela još ne komentarišu.

“Mi očekujemo da će na sastanku Pododbora za ekonomska, finansijska pitanja i statistiku koji se dešava 19. novembra ove godine, moći detaljnije da čujemo koja su to pitanja, koje su ocjene Evropske komisije o ovom programu”, kazala je Bošković.

Iz EK su još ranije istakli važnost unapređena poslovnog ambijenta, zelene i digitalne tranzicije i razvoja privatnog sektora.