Tržište polovnih automobila u većini zemalja vratilo se na nivo prije pandemije, ali transparentnost i dalje ostaje glavna briga.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Kompanija „carVertical“, specijalizovana za podatke o vozilima, sprovela je svoje godišnje istraživanje transparentnosti tržišta kako bi procijenila koje su zemlje najrizičnije za kupovinu polovnog vozila, prenosi N1 Zagreb.

Hrvatska je i ove godine ostala na istom mjestu, zauzevši 15. poziciju u indeksu od 25 zemalja. Slovenija zauzela je 10. mesto, Mađarska je na 17, a Srbija je na 19. mjestu.

Vozači koji kupuju uvezena vozila suočavaju se sa najvećim rizikom kupovine automobila sa vraćenom kilometražom ili prošlim oštećenjima. Prema mišljenju Matasa Buzelisa, stručnjaku za automobile i šefu komunikacija u kompaniji carVertical, kod uvezenih automobila postoji čak četiri puta veća verovatnoća da će imati vraćene kilometre.

Koja su tržišta najtransparentnija?

Kao i prethodnih godina, Velika Britanija je bila najtransparentnije tržište polovnih automobila među svim zemljama koje su učestvovale u istraživanju.

Samo 2,1 odsto automobila imalo je vraćenu kilometražu, a 17,8 odsto vozila bilo je oštećeno. Za razliku od kontinentalne Evrope, Velika Britanija pretežno koristi automobile sa volanom na desnoj strani, koji cirkulišu zemljom tokom celog životnog vijeka, a samo dva odsto pregledanih vozila je uvezeno.

U prvih pet najtransparentnijih zemalja još su Italija, Švajcarska, Njemačka i Švedska.

“Kupci automobila u Zapadnoj Evropi i Skandinaviji rjeđe se suočavaju sa prevarama u vezi sa kilometražom ili skrivenim nedostacima. Stroži zakoni obezbjeđuju da kupci mogu imati više povjerenja u istoriju i kvalitet vozila“, kaže Buzelis.

Među drugim evropskim zemljama jedina Slovenija je uspjela da se probije među prvih 10, zauzevši 10. mjesto. Najmanje transparentne zemlje u istraživanju bile su Ukrajina, Letonija, Litvanija, Rumunija i Estonija. Ova tržišta su bila među najnižim rangiranim i prošle godine.

Visok udio automobila sa vraćenom kilometražom i oštećenjima, zastareli vozni park i visoke stope uvoza doprinose tome da se ova tržišta smatraju izuzetno netransparentnim i rizičnim.

Ugroženost dizela

“Situacija na istočnoevropskom tržištu polovnih automobila ostaje nepromjenjena. Pošto je samo nekoliko prevaranata kažnjeno zbog krivotvorenja kilometraže ili skrivanja nedostataka, ova štetna praksa vjerovatno će se nastaviti još dugo. Udio dizelskih automobila koji putuju sa zapada na istok je značajan, što znači da bi dugoročno dostupnost dizelskih vozila mogla biti ugrožena“, objašnjava Buzelis.

Najveći broj prevara sa kilometražom među evropskim zemljama zabeležen je u Letoniji (11,1 odsto) i Ukrajini (9,6 odsto ). Najveći udeo oštećenih automobila pronađen je u Poljskoj (62,1 odsto ) i Slovačkoj (60,5 odsto).