Učešće na Pjesmi Evrovizije za zemlje učesnice predstavlja značajan finansijski poduhvat, koji obuhvata različite troškove od same prijave do finalnog nastupa.

Foto: Eurovision Song Contest, Youtube screenshot

Iako se iznosi razlikuju u zavisnosti od veličine i ekonomskog statusa zemlje, svi učesnici moraju da planiraju budžet koji pokriva sljedeće stavke:

1. Kotizacija za učešće

Svaka zemlja plaća kotizaciju Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) za pravo učešća. Ova naknada varira:

Njemačka je 2023. godine platila oko 473.000 €.

Španija je 2024. godine platila 334.432 €.

Grčka je za 2024. godinu izdvojila 176.647 €, dok je za 2025. planirano 143.243 €.

Irska je 2024. godine platila 101.090 €.

Sjeverna Makedonija je 2022. godine platila 39.143 €.

Ove kotizacije se određuju na osnovu principa solidarnosti, uzimajući u obzir veličinu populacije, ekonomski status i potencijalnu gledanost svake zemlje.

2. Troškovi produkcije i nastupa

Pored kotizacije, zemlje snose i dodatne troškove koji uključuju, ali se ne ograničavaju na:

Scenografiju i tehničku produkciju: Španija je 2024. godine potrošila 51.122 € na scenski nastup.

Promociju i medijske aktivnosti: Irska je 2024. godine izdvojila 13.694 € za dnevnice i reprezentaciju.

Putne troškove i smeštaj: Irska je 2024. godine potrošila 61.927 € na smještaj i 7.087 € na avionske karte.

U skladu sa tim ukupni troškovi učešća često dostižu značajne iznose:

Španija: Ukupni trošak za 2024. godinu iznosio je 595.262 €.

Irska: Ukupni trošak za 2024. godinu bio je 389.999 €.

Dakle, za „prosječan“ nastup je potrebno 200-300.000 eura, dok je za nešto raskošnije i esktravagantnije nastupe potrebno izdvojiti oko 500.000 eura.

3. Dodatni troškovi i sponzorstva

Neke zemlje ulažu dodatna sredstva u promociju i produkciju:

Azerbejdžan je 2010. godine potrošio preko 1,6 miliona € na nacionalni izbor, promociju i nastup. Sponzori često igraju ključnu ulogu u finansiranju učešća, pokrivajući dio ili sve troškove.

4. Troškovi organizacije za zemlju domaćina

Zemlja domaćin snosi dodatne troškove organizacije takmičenja:

Velika Britanija je 2023. godine potrošila između 8 i 17 miliona funti, uz dodatnih 10 miliona funti od vlade i 4 miliona funti od lokalnih vlasti.

Međutim, organizacija takmičenja može donijeti značajne ekonomske koristi, kao što je bio slučaj sa Liverpulom, koji je zabeležio ekonomski rast od 54,8 miliona funti tokom Evrovizijske nedelje.

Prednost „Velike petorke“

Jedan od najkontroverznijih finansijskih aspekata Evrovizije jeste automatska kvalifikacija tzv. „Velike petorke“ – Francuske, Njemačke, Italije, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva. Ove zemlje, kao najvažniji finansijeri takmičenja, direktno se plasiraju u finale, zaobilazeći polufinala, iako neke od njih često završavaju pri dnu tabele.

Ova privilegija, međutim, ima svoju cijenu. Kao najveći finansijski donatori, ove nacije snose veliki deo ukupnih troškova Evrovizije. Kada se Italija vratila na takmičenje 2011. godine poslije četrnaestogodišnje pauze, odmah joj je dodeljen status članice „Velike petorke“, ne zbog takmičarskih rezultata, već zbog visine novčanog doprinosa.

U suštini, radi se o sistemu „plati da bi igrao“. Evropska radiodifuzna unija bi teško mogla da finansira takmičenje bez ulaganja ovih ključnih članica, pa im je zagarantovano mjesto u finalu kako bi se osigurala njihova stalna podrška i finansijska stabilnost festivala.