Narandžasti mačori duguju svoj krzneni kaput jedinstvenoj genetskoj mutaciji - i upravo ta mutacija objašnjava zašto je toliko njih muškog pola, pokazala su dva nova istraživanja.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Mnoge životinje, uključujući i neke ljude, mogu imati narandžastu kosu ili dlaku, ali samo kod domaćih mačaka muške jedinke imaju znatno veću vjerovatnoću da budu narandžaste. Naučnici su dugo sumnjali da iza toga stoji nešto posebno u genetici "ginger“ mačaka, a sada su konačno razotkrili tu misteriju, piše LiveScience.

Mutacija podrazumijeva brisanje jednog dijela DNK, što povećava aktivnost jednog gena na X hromozomu - strukturi u DNK koja nosi nasledne informacije.

Kod ljudi i mačaka, mužjaci obično imaju jedan X i jedan Y hromozom, dok ženke imaju dva X hromozoma. Dakle, ako mužjak ima X hromozom sa mutacijom, postaće narandžast. Ženke, s druge strane, moraju naslijediti mutaciju na oba X hromozoma da bi bile potpuno narandžaste.

Ranije se već pretpostavljalo da se mutacija nalazi na X hromozomu zbog nejednakog odnosa polova kod narandžastih mačaka - a to ujedno objašnjava i zašto su kaliko i mačke sa kornjačevine uzorkom (koje imaju šare narandžaste, crne i bijele) skoro uvijek ženke. U tim slučajevima, ženke naslijede jedan mutirani X hromozom.

Dva istraživačka tima, jedan sa Stenforda na čelu sa Kristoferom Kejlinom, i drugi sa japanskog Univerziteta Kjušu, predvođen Hiromjukijem Sazakijem, nezavisno su otkrili da mutacija utiče na gen ARHGAP36. Otkrića su objavljena 15. maja 2025. u časopisu Current Biology.

"Identifikovanje gena je bio dugogodišnji san, pa je pravo zadovoljstvo što smo konačno uspeli da ga dešifrujemo“, rekao je Sazaki, genetičar i zaljubljenik u mačke, u saopštenju univerziteta.

Kako su došli do otkrića?

Narandžasti mačori duguju svoj krzneni kaput jedinstvenoj genetskoj mutaciji - i upravo ta mutacija objašnjava zašto je toliko njih muškog pola, pokazala su dva nova istraživanja.

Mnoge životinje, uključujući i neke ljude, mogu imati narandžastu kosu ili dlaku, ali samo kod domaćih mačaka muške jedinke imaju znatno veću vjerovatnoću da budu narandžaste. Naučnici su dugo sumnjali da iza toga stoji nešto posebno u genetici "ginger“ mačaka, a sada su konačno razotkrili tu misteriju, piše LiveScience.

Mutacija podrazumijeva brisanje jednog dijela DNK, što povećava aktivnost jednog gena na X hromozomu - strukturi u DNK koja nosi naslijedne informacije.

Kod ljudi i mačaka, mužjaci obično imaju jedan X i jedan Y hromozom, dok ženke imaju dva X hromozoma. Dakle, ako mužjak ima X hromozom sa mutacijom, postaće narandžast. Ženke, s druge strane, moraju naslijediti mutaciju na oba X hromozoma da bi bile potpuno narandžaste.

Ranije se već pretpostavljalo da se mutacija nalazi na X hromozomu zbog nejednakog odnosa polova kod narandžastih mačaka - a to ujedno objašnjava i zašto su koliko i kornjačevine mačke (koje imaju šare narandžaste, crne i bijele) skoro uvijek ženke. U tim slučajevima, ženke naslijede jedan mutirani X hromozom.

Dva istraživačka tima, jedan sa Stenforda na čelu sa Kristoferom Kejlinom, i drugi sa japanskog Univerziteta Kjušu, predvođen Hiromjukijem Sazakijem, nezavisno su otkrili da mutacija utiče na gen ARHGAP36. Otkrića su objavljena 15. maja 2025. u časopisu Current Biology.

"Identifikovanje gena je bio dugogodišnji san, pa je pravo zadovoljstvo što smo konačno uspeli da ga dešifrujemo", rekao je Sazaki, genetičar i zaljubljenik u mačke, u saopštenju univerziteta.

Kako su došli do otkrića?

Japanski tim, koji je putem "crowdfundinga“ prikupio više od 70.000 dolara za istraživanje, otkrio je da sve narandžaste mačke koje su analizirali imaju istu mutaciju — tzv. "meow-taciju“ — koja briše dio DNK u genu ARHGAP36. Kada su analizirali tkiva kaliko mačaka, otkrili su da je ARHGAP36 aktivniji u narandžastim djelovima nego u crnim ili bijelim.

"To sugeriše da DNK segment koji je obrisan inače ima funkciju da potiskuje aktivnost tog gena. Kada ga nema, gen ostaje aktivan“, objasnio je Sazaki.

Šta daje mačkama boju?

Boja krzna kod sisara zavisi od pigmenta melanina. Postoje dvije vrste melanina: eumelanin (daje tamnosmeđu i crnu boju) i feomelanin (žutu, crvenu i narandžastu). Kod narandžaste dlake, pojačana aktivnost ARHGAP36 gena može doprinijeti povećanoj proizvodnji feomelanina, što dovodi do "ginger“ izgleda.

Da li mutacija utiče i na ponašanje?

Pošto je ARHGAP36 aktivan i u mozgu i hormonima, postavlja se pitanje da li mutacija utiče i na ponašanje mačaka. Vlasnici često tvrde da su narandžaste mačke razigranije ili "luckastije“. Ipak, tim sa Stenforda nije pronašao razlike u ekspresiji gena u mozgu između narandžastih i drugih mačaka.

Kejlin veruje da narandžaste mačke možda djeluju haotičnije jer su većinom mužjaci, a ne zbog same mutacije - ali ne isključuje mogućnost da gen utiče na druge djelove tijela.

Odakle potiče mutacija?

Nova istraživanja ne otkrivaju kada se tačno mutacija prvi put pojavila. Ipak, Kejlin smatra da se verovatno javila rano tokom procesa pripitomljavanja mačaka.

Ljudi su pripitomili mačke prije više hiljada godina, a kako bi se otkrilo koliko daleko u prošlost mutacija seže, naučnici planiraju da analiziraju drevne mumificirane mačke iz Egipta ili njihove slike. Sazaki dodaje: "Ambiciozno je, ali radujem se što ćemo pokušati."