Istraživači su otkrili kako jedna vrsta pauka parališe, odnosno truje svoje žrtve tako što koristi svilene konce svoje mreže uz sadržaj iz želuca.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Pauk poznat i kao čipkasti, ili pauk paperjastih nogu (uloborus plumipes), uobičajena je vrsta širom Evrope i Afrike. Nema otrovne žlijezde, pa se smatralo da je bezopasan. Biolozi pretpostavljaju da ovaj pauk koristi drugačiji metod hemijskog ratovanja.

Ekolog sa Univerziteta u Lozani, Sjaođing Peng, i njegove kolege su sada otkrili da čipkasti pauci povraćaju toksine iz svog srednjeg crijeva na svoj plen obmotan svilenim nitima kako bi ga savladale.

Iako se jedinjenja toksina u crijevima razlikuju od onih koja se nalaze u očnjacima otrovnih pauka, čini se da su podjednako efikasna u onesposobljavanju plijena.

„Naši uzorci su se pokazali kao veoma insekticidni, ubivši u prosjeku 50 procenata voćnih mušica u roku od sat vremena od izloženosti“, kaže ekolog Đulija Zankoli, takođe sa Univerziteta u Lozani.

Istraživači su otkrili da su ovi toksični proteini slični onima u digestivnim tečnostima drugih pauka, poput parasteatoda tepidariorum, uprkos tome što i ova vrsta ima otrovne žlijezde.

„Nalazi pokazuju da toksini pauka nisu isključivo ograničeni na specijalizovane žlijezde koje luče otrov, već igraju ulogu i ako ih ima u digestivnom sistemu. To podržava evolutivnu vezu između dva sistema, što sugeriše da su toksini možda u početku služili digestivnim funkcijama prije nego što su korišćeni kao otrov“, objašnjava Peng.

Za razliku od svojih otrovnih vrsta-pandana, u. plumipes nema kanale u očnjacima za ubrizgavanje bilo čega, potvrdili su istraživači. Smatraju da je čipkasti pauk vremenom izgubio svoj otrov, ali je to nadoknadio prelaskom na korišćenje svojih digestivnih toksina.

Iako se paukova ljudi često plaše, oni igraju ključnu ulogu u našim ekosistemima, držeći broj određenih insekata pod kontrolom, a istovremeno obezbjeđujući hranu za mnoge ptice, gmizavce i druge životinje, čak i ljude, a neki izgledaju spektakularno.

Njihovi otrovi su takođe pokazali obećanje za potencijalnu medicinsku upotrebu, pa bi možda bilo vrijedno istražiti i svojstva njihovih crijevnih toksina.

Istraživanje je objavljeno u časopisu BMC Biology.