Asteroid Benu sadrži zvjezdanu prašinu stariju od Sunčevog sistema i tragove njegove nasilne istorije, pokazuju tri nove studije materijala uzetih sa njegove površine.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Naučnici širom sveta proučavaju uzorke Benua otkako je materijal sa asteroida donijet na Zemlju 2023. godine, zahvaljujući Nasinoj misiji Oziris-Reks, koja je letjela pored asteroida, potom nakratko sletela na njega i prikupila uzorke 2020. godine.

Otkrića pružaju uvid u uslove u univerzumu prije nego što je Sunčev sistem nastao pre 4,6 milijardi godina i otkrivaju više o matičnom tijelu iz kojeg je nastao asteroid prečnika skoro 500 metara.

Nasilna prošlost

Prva od tri studije, objavljena 22. avgusta u časopisu Nature Astronomy, sugeriše da se Benuov predak raspao u nasilnom sudaru, nakon složene istorije. To starije tijelo sadržalo je materijale iz više različitih okruženja: blizu Sunca, daleko od Sunca, ali unutar Sunčevog sistema, kao i iz međuzvezdanog prostora, van našeg sistema.

Naučnici su te lokacije uočili proučavanjem izotopa, odnosno različitih tipova elemenata, u uzorku Benuove prašine. Izotopi porijeklom iz Sunčevog sistema imali su drugačiji sastav od onih iz međuzvijezdane zvijezdane prašine.

„Svi ovi sastojci transportovani su na velike udaljenosti do regiona u kojem se formirao matični asteroid Benua“, rekla je Eh Ngujen, koautorka rada i planetarna naučnica u Nasinom svemirskom centru „Džonson“ u Hjustonu.

Naučnici smatraju da se matični asteroid formirao u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, verovatno iza Jupitera i Saturna. Ali potom je usledio kataklizmični događaj: „Vjerujemo da je to matično telo udario dolazeći asteroid i razbio ga. Fragmenti su se ponovo spojili, i to se možda ponavljalo više puta “, rekla je koautorka Džesika Barnz, vanredna profesorica u Lunarnoj i planetarnoj laboratoriji Univerziteta u Arizoni.

Na kraju, deo preživelog materijala spojio se u asteroid Benu.

Benu i Rjygu

Druga studija, objavljena 22. avgusta u časopisu Nature Geoscience, uporedila je Benu sa primitivnim meteoritima, kao i sa asteroidom Rjugu, sa kojeg je japanska misija Hajabusa 2 prikupila uzorke.

Matični asteroidi za Rjugu, Benu i meteorite vjerovatno su nastali u „sličnom, udaljenom regionu ranog Sunčevog sistema“, naveli su zvaničnici Nase. Ali Benu se u nekim aspektima razlikuje od drugih tela sa kojih postoje uzorci, što sugeriše da se „taj region vremenom menjao ili se nije mešao kako su neki naučnici pretpostavljali“.

Posebno, materijali Benuovog matičnog asteroida dramatično su se promijenili u dodiru sa vodom, pokazuje druga studija.

„Matični asteroid Benua akumulirao je led i prašinu. Na kraju se taj led otopio, a nastala tečnost reagovala je sa prašinom i formirala ono što danas vidimo – uzorak koji se sastoji od 80 odsto minerala koji sadrže vodu“, rekao je Tom Zega, koautor druge studije i profesor planetarnih nauka na Univerzitetu u Arizoni.

„Smatramo da je matični asteroid sakupio mnogo leda iz spoljašnjeg Sunčevog sistema, a onda je bilo dovoljno toplote da se led otopi i da tečnost reaguje sa čvrstim materijalom“, dodao je Zega.

Mikrometeoriti

Treća studija, objavljena takođe u časopisu Nature Geoscience, pokazala je obilne dokaze udara mikrometeorita u Benuu. Ove sićušne stene ostavile su mikroskopske kratere i „udarne otopine“ – delove stene koji su nekada bili rastopljeni – na površini uzoraka. Istraživači su takođe pronašli tragove Sunčevog vetra, stalnog toka čestica koje dolaze sa Sunca.

„Vremensko trošenje Benua odvija se mnogo brže nego što se ranije mislilo, a mehanizam udarne otopine izgleda da dominira, suprotno našim prvobitnim pretpostavkama“, rekla je koautorka Lindzi Keler, naučnica u Nasinom svemirskom centru „Džonson“.

Osim toga, iako Benu sam po sebi ne posjeduje život, studija bi mogla da pomogne naučnicima da shvate kako je život nastao na našoj planeti, rekla je Mišel Tompson, druga glavna autorka rada i vanredna profesorica na Univerzitetu Perdu.

„Asteroidi su relikti ranog Sunčevog sistema. Oni su poput vremenskih kapsula. Možemo ih koristiti da istražimo poreklo našeg Sunčevog sistema i da otvorimo prozor u poreklo života na Zemlji“, rekla je Tompsonova u saopštenju Univerzitetu Perdu.