Tim naučnika je prepoznao pet različitih profila sna koji povezuju kvalitet vašeg sna sa raznim zdravstvenim, psihološkim i životnim ishodima.

Foto: Ilustracija/ Pexels

Iako je san aktivnost kojom se bavimo često, nauka o snu i dalje je prilično nejasna. Za novu studiju, naučnici su ispitivali više aspekata kvaliteta sna i kako se oni odnose na razne ishode, piše Science alert.

Analizirali su podatke o 770 zdravih mladih odraslih osoba prikupljenih kroz Projekat ljudskog konektoma, koji uključuje snimke mozga, kao i informacije koje su ispitanici prijavili o svom snu, zdravlju i načinu života.

Sve zajedno, tim je identifikovao pet različitih biopsiho-socijalnih profila sna, koji pokazuju jedinstvene obrasce organizacije moždanih mreža.

Pet profila spavanja

Prvi profil povezuje loš san sa negativnim ishodima mentalnog zdravlja. Osobe koje odgovaraju tom profilu pokazivale su niz problema sa snom, naročito poteškoće sa uspavljivanjem i nižim zadovoljstvom snom u cjelini. One su iskazivale veće probleme sa depresijom, anksioznošću, stresom, strahom i besom.

Ljudi koji spadaju u drugi profil nisu imali značajnih problema sa snom, ali su i dalje pokazivali probleme mentalnog zdravlja, uključujući veću učestalost ADHD-a, bijesa, stresa, straha i tuge, i niži nivo savjesnosti. Za ispitanike u ovoj grupi, njihovi problemi verovatno proističu iz drugih uzroka.

Treći profil je u velikoj meri definisan upotrebom lekova za spavanje. Osobe u ovoj grupi pokazivale su veću savjesnost i prijavljivale da su zadovoljnije u prijateljstvima i mrežama emocionalne podrške. Međutim, takođe su pokazivale povećane kognitivne probleme sa vizuelnim epizodnim pamćenjem, fluidnom inteligencijom i prostornom orijentacijom.

Četvrti profil uglavnom je bio povezan sa trajanjem sna, pri čemu je manji broj sati odmora bio povezan sa agresivnijim ponašanjem i poteškoćama u emocionalnoj obradi, jeziku i fluidnoj inteligenciji.

Na kraju, peti profil bio je usmeren pre svega na poremećaje sna, buđenje tokom noći. Osobe iz ove grupe su takođe pokazivale agresivno ponašanje i slične kognitivne probleme kao kod profila četiri, ali su bile i sklonije problemima sa mišljenjem, anksioznošću, visokim krvnim pritiskom, pušenju i simptomima zavisnosti od alkohola.

Različiti profili sna bili su takođe podržani jedinstvenim obrascima moždane funkcije, merene magnetnom rezonancom, što sugeriše da se iskustva sna reflektuju ne samo na zdravlje i ponašanje, već i na moždanu aktivnost“, kaže Oror Pero, neuronaučnica sa Univerziteta Konkordija u Kanadi.

Iako se san opsežno proučava, većina istraživanja razmatra pojedinačne faktore izolovano, u korelaciji sa pojedinačnim ishodima. Tim se nada da, proučavajući širi spektar veza i razumevši koji od pet profila najbolje opisuje svakog pacijenta, lekari mogu bolje dijagnostikovati i lečiti poremećaje sna i povezane zdravstvene probleme.

Uostalom, istraživanja konstantno otkrivaju nove načine na koje je san povezan sa našim blagostanjem. Premalo sna je na razne načine štetno — baš kao što je i previše.

Ipak, broj sati nije jedini dobar kriterijum: neki ljudi prirodno treba da spavaju više ili manje od drugih. Umjesto toga, radi se o kvalitetu sna, a on je pogođen na razne načine — kako, gdje, sa kim, i kada spavate.