Možda ih svakodnevno mažemo na tost ili palačinke, ali malo ko zna koja je zapravo razlika između džema, pekmeza i marmelade.

Foto: Ilustracija/Pixaba.com 

Sva tri nastaju od voća, no razlikuju se po sastavu, količini šećera i samoj teksturi.

Prema Pravilniku o voćnim proizvodima, postoji čak osam kategorija ovakvih slatkih namaza: džem, ekstra džem, žele, ekstra žele, marmelada, žele-marmelada, pekmez i zaslađeni kesten-pire.

Pekmez je najgušći i najstariji oblik voćnog namaza, tradicionalno pripreman bez dodatog šećera. Nastaje dugotrajnim ukuvavanjem voća – najčešće šljiva, kajsija ili smokava – sve dok ne postane gust i taman.

Po visokom udjelu voća i manjoj količini šećera razlikuje se od džema. U mnogim krajevima Balkana pekmez se pravi po starinskim receptima, često u bakarnim kazanima na otvorenoj vatri.

Džem ima želiranu strukturu i pravi se od voćne pulpe ili kaše jedne ili više vrsta voća, uz dodatak šećera i pektina. Kod ekstra džema, količina voća mora biti veća, a koristi se isključivo nekoncentrisana voćna pulpa. Pulpa su jestivi djelovi ploda (bez kore, sjemenki i koštica) koji mogu biti isečeni, dok se voćna kaša dobija pasiranjem.

Marmeladu dobijamo prokuvavanjem voća, ali je kuvamo dok ne postane dovoljno gusta za mazanje na hljeb ili palačinke.

Ne smije da sadrži komadiće voća, pa joj se često dodaje želatin.
 
Mnogi vjeruju da se marmelada pravi isključivo od agruma, ali to nije tačno. Verovatno je najpoznatija marmelada od kajsije, ali i ona od trešanja i jagoda.

Marmelada može da se pravi od svih vrsta voća, a mogu se i kombinovati različite vrste voća.

Danas se u industriji često mešaju tradicionalne metode i moderne tehnologije, pa mnogi proizvođači nude varijante sa smanjenim šećerom, bez dodataka ili čak s egzotičnim voćem poput manga, marakuje ili borovnice.

Stručnjaci savjetuju da pri kupovini obratite pažnju na udio voća u proizvodu – što ga ima više, kvalitet je bolji. Pravi domaći pekmez, kažu, uvijek „stoji sam“, bez curenja i bez vještačkih zgušnjivača.