U trenutku kada se čini da engleski jezik dominira u gotovo svim sferama tehnologije, jedno novo istraživanje Univerziteta Merilend (UMD) i kompanije Microsoft donosi neočekivani obrt – AI najbolje razumije poljski jezik.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Da, dobro ste pročitali, mašine se, izgleda, najlakše "dogovaraju" s ljudima koji govore poljski, dok engleski, iako globalni standard, zauzima tek šesto mesto na listi od 26 analiziranih jezika.

Iznenađujući rezultati naučnika

Studija sprovedena na velikom uzorku konverzacijskih modela pokazala je da poljski jezik postiže tačnost od 88 odsto u razumijevanju i izvršavanju naredbi, dok se engleski zaustavio na 83,9 odsto.

Francuski, italijanski, španski i ruski takođe su nadmašili engleski, koji se, prema istraživačima, pokazao kao manje efikasan za precizne ili složene upite.

"Naši rezultati su pokazali iznenađujuća i naizgled nelogična otkrića. Engleski nije bio najbolji ni u jednom segmentu, u procjeni dugih tekstova zauzeo je šesto mjesto, dok je poljski bio vodeći -naveli su autori izveštaja sa Univerziteta Merilend."

Još je zanimljivije da je veštačka inteligencija pokazali izuzetno dobro razumijevanje poljskog jezika iako na internetu postoji znatno manje sadržaja na poljskom nego na engleskom ili kineskom.

Upravo ta činjenica, kažu istraživači, otvara nova pitanja o tome kako mašine zapravo "uče" jezik da li kvantitet podataka uvek znači i kvalitet razumijevanja?

Jezička ljestvica iznenađenja

Prema rezultatima studije, deset jezika koje AI najefikasnije razume i koristi su:

Poljski (88 odsto)

Francuski (87 odsto)

Italijanski (86 odsto)

Španski (85 odsto)

Ruski (84 odsto)

Engleski (83,9 odsto)

Ukrajinski (83,5 odsto)

Njemački (81 odsto)

Na drugom kraju liste našli su se kineski, japanski i arapski jezik, što je još jedan šok za istraživače s obzirom na ogromnu količinu digitalnog sadržaja dostupnog na tim jezicima.

Zašto poljski pobjeđuje mašine?

Lingvisti smatraju da poljski, sa svojom bogatom morfologijom i preciznim gramatičkim strukturama, pomaže modelima vještačke inteligencije da tačnije razumeju odnose između reči.

Drugim riječima - ono što je ljudima ponekad komplikovano, mašinama pomaže da misle "jasnije".

Drugi stručnjaci pak tvrde da jezik nije samo pitanje gramatike, već i kulturnog konteksta, te da su modeli možda bolje trenirani na jezicima gde se koristi šira leksička raznolikost i kraće, sažetije rečenice.

Budućnost komunikacije s mašinama

Rezultati ovog istraživanja mogli bi promeniti način na koji se AI sistemi obučavaju u budućnosti.

Umjesto da se sve zasniva na engleskom, raznolikost jezika mogla bi postati ključ preciznije, pravednije i inteligentnije komunikacije između čovjeka i mašine.

Možda uskoro nećemo pitati kako da napišemo dobar prompt na engleskom, već da li bi bolje to razumeo na poljskom.