Ekonomski rast Crne Gore nastavio je stopom od oko tri odsto u prvoj polovini 2025. godine, podržan snažnom domaćom potražnjom, navodi se u Jesenjim ekonomskim prognozama Evropske komisije (EK) za 2025. godinu.

Foto: Ilustracija /Pixabay

“Iako veći raspoloživi dohodak i kreditna ekspanzija pokreću privatnu potrošnju, oni su takođe doprinijeli višoj inflaciji. Vanjski disbalansi su se povećali zbog privremenog pada izvoza električne energije, usporenih turističkih rezultata i snažne potražnje za uvoznom robom”, ocijenjeno je u prognozi EK.

Dodaje se da postoje izgledi za umjeren ekonomski rast između 2025. i 2027. godine, sa postepenim oporavkom izvoza, dok se očekuje usporavanje rasta privatne potrošnje. 

“Revidirani budžet predviđa deficit od 3,5 odsto BDP-a u 2025. godini, a očekuje se da će deficit premašiti tri odsto BDP-a tokom prognoziranog perioda, dok se očekuje da će javni dug porasti na preko 60 odsto BDP-a”, konstatuje se u ekonomskim prognozama EK.

Domaća tražnja pokreće rast BDP-a

Realni rast BDP-a za 2024. godinu je revidiran naviše sa tri odsto na 3,2 odsto.

“Ekonomija je porasla za 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu u prvoj polovini 2025. godine, vođena snažnim povećanjem investicija, koje su porasle za 7,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i privatnom potrošnjom, koja je porasla za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Rast privatne potrošnje je podržan višim raspoloživim dohotkom i kreditnom ekspanzijom”, navodi se u jesenjim prognozama EK za Crnu Goru.

Navodi se i da su privremeno zatvaranje termoelektrane Pljevlja zbog rekonstrukcije i nadogradnje, kao i usporeni turistički rezultati, doveli do negativnog rasta izvoza od 2,8% u odnosu na prethodnu godinu.

“U međuvremenu, rast uvoza je ostao stabilan na 3,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je rezultiralo negativnim doprinosom eksternog sektora BDP-u. Državna potrošnja je umjereno porasla”, ocjenjuje se u prognozama.

U periodu 2025-27, predviđa se da će ekonomski rast ostati vjerovatno stabilan krećući se oko tri odsto.

„Sprovođenje programa „Evropa sad 2.0“, koji je obuhvatio smanjenje doprinosa za penzije, povećanje minimalne zarade i ubrzanje investicija u infrastrukturu, trebalo bi da podstakne privatnu potrošnju i investicije u 2025. godini. Očekuje se da će pozitivan uticaj na privatnu potrošnju nestati u periodu 2026-27, dok će se rast investicija nastaviti zbog realizacije velikih putnih i željezničkih projekata“, navodi se u ekonomskim prognozama.

Očekuje se da će se izvoz oporaviti u periodu 2026-27 zahvaljujući ponovnom otvaranju termoelektrane Pljevlja, dok se očekuje da će rast izvoza usluga, posebno turizma, ostati umjeren.

„Prognozira se da će rast uvoza usporiti u periodu 2026-27, u skladu sa usporavanjem domaće potražnje. Deficit tekućeg računa se povećao u prvoj polovini 2025. godine zbog loših rezultata izvoza robe, posebno električne energije, i usporene turističke sezone. Suficit u bilansu sekundarnih dohodaka je opao, odražavajući veće tekuće transfere, dok se suficit primarnih dohodaka neznatno poboljšao, u skladu sa istorijskim trendom. Veliki deficiti tekućeg računa će se nastaviti i u 2026-27, uglavnom zbog rasta uvoza“, konstatuje se u prognozama EK.

Poboljšanje situacije na tržištu rada

Rast zaposlenosti, djelimično podržan smanjenjem neformalne zaposlenosti usljed sprovođenja programa „Evropa sad 2.0“, nastavio se i u 2025. godini, a stopa nezaposlenosti pala je na novi rekordno nizak nivo od 10,7 odsto u drugom kvartalu 2025. godine, navodi se u prognozama.

„Očekuje se da će rast zaposlenosti nastaviti da se usporava u 2026-27. godini, jer će veće plate vjerovatno opteretiti stvaranje radnih mjesta u sektoru usluga“, dodaje se u dokumentu.

Mjere domaće politike doprinose ponovnom rastu cjenovnih pritisaka

Inflacija je ubrzana tokom 2025. godine sa 2,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine u januaru na 4,9% u septembru, konstatuje se u prognozama.

„Ključni pokretači bili su zdravstvene usluge, smještaj, ugostiteljstvo i alkoholna pića. Inflaciju u 2025. godini takođe pokreću domaći cjenovni pritisci koji proizilaze iz viših plata“, navodi se u dokumentu.

Očekuje se da će inflacija biti umjerena u 2026-27. godini pod pretpostavkom da se politike ne promijene.

„Rizici po izglede BDP-a su usmereni naniže. Iako je izloženost Crne Gore SAD ograničena, neizvjesno globalno okruženje i dalje predstavlja rizik od pada, zajedno sa sporijim oporavkom izvoza nego što se očekivalo. Pored toga, veće plate opterećuju konkurentnost sektora usluga. Rizici od porasta su povezani sa ubrzanom implementacijom investicionog programa i Reformske agende u okviru Plana rasta EU, za koju se očekuje da će poboljšati poslovno okruženje“, predviđa se u prognozama EK.

Budžetski deficiti će se nastaviti

Od januara do avgusta budžet je podbacio i zabilježio deficit od 0,9 odsto projektovanog BDP-a, u poređenju sa ciljanim deficitom od 3,5 odsto za cijelu 2025. godinu, konstatuje EK.

„Rast prihoda je podržan snažnim učinkom PDV-a, akciza i poreza na dohodak građana, dok su doprinosi za penzije i prihodi od grantova bili niži od očekivanih. Potrošnju su pokretale investicije, socijalni transferi i troškovi kamata“, navodi se u prognozama.

U odsustvu dodatnih mera konsolidacije, EK predviđa da će se deficit opšte države povećati 2025. godine i ostati iznad tri odsto BDP-a u periodu 2026-27.