Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom najnovijem izvještaju o Crnoj Gori upozorava da zemlja ulazi u period ekonomske usporenosti, sve većih fiskalnih pritisaka i rastućih rizika, uprkos snažnom oporavku koji je obilježio godine nakon pandemije.

 

Foto: Ilustracija /Pixabay

Nakon rasta od oko devet odsto u periodu 2021–2023, crnogorska ekonomija je značajno usporila – na 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini – dok se inflacija ponovo zahuktava, dosežući 4,9 odsto u septembru prošle godine. Turistički sektor, okosnica crnogorske privrede, takođe pokazuje znake zamora, dok potrošnja ostaje glavni motor rasta.

FISKALNA SLIKA: DEFICIT RASTE, JAVNI DUG PONOVO IDE NAVIŠE 

Nakon smanjenja javnog duga od 2021. do 2023, MMF upozorava da se pozitivni trendovi okreću u suprotnom smjeru. Deficit je u 2024. porastao na 3,4 posto BDP-a, a ove godine se očekuje dodatni rast na 3,6 posto.

Glavni razlozi: slabljenje prihoda zbog reformi „Evropa Sad“ i „Evropa Sad 2“, te rast javnih rashoda. Posebno zabrinjavajuće je smanjenje doprinosa za penziono osiguranje, koje je, prema procjenama, palo sa 6,6 posto na 4,5 posto BDP.

Ako se ne uvedu nove mjere štednje i prikupljanja prihoda, javni dug bi do 2030. mogao porasti na oko 65 posto BDP, čime bi Crna Gora prekršila sopstveni Zakon o fiskalnoj odgovornosti i udaljila se od kriterijuma za ulazak u EU monetarne okvire.

EKONOMIJA POD PRITISKOM UVOZA I POTROŠNJE

MMF konstatuje da crnogorski rast sve više zavisi od privatne potrošnje, dok se spoljni sektor pogoršava. Tekući račun dostigao je preko 17 odsto BDP, što predstavlja jedan od najvećih deficita u Evropi.

Slabljenje izvoza električne energije, pad izvoza aluminijuma i rast uvoza potrošačke robe dodatno opterećuju bilanse.

Iako je broj dolazaka porastao, broj noćenja opada, što MMF tumači kao promjenu navika turista i skraćivanje boravaka. U izvještaju se posebno ističe da Crna Gora zaostaje za Albanijom, koja bilježi najdinamičniji postpandemijski skok turizma u regionu.

REFORME EVROPA SAD 1 I 2: VEĆI TROŠKOVI ZA DRŽAVU

Analiza MMF-a pokazuje da su programi „Evropa Sad“ smanjili nivo neformalnih „koverta“ plata i povećali zaposlenost, ali i oslabili budžetske prihode.

Najveći rizik predstavlja nastavak povećanja minimalne zarade, koji bi mogao ponovo da ojača sivu ekonomiju, posebno u sektorima sa niskim profitnim marginama.

Bankarski sektor je, prema ocjeni MMF-a, stabilan i dobro kapitalizovan, ali upozorenja su jasna, jer kreditni rast premašuje 16 posto i ubrzava.

Cijene nekretnina porasle su čak 128 posto od 2020, a gotovinski i stambeni krediti rastu brže nego što ekonomija može da izdrži, upozorili su iz MMF-a.

MMF je pozvao i Centralnu banku da ojača nadzor, modernizuje analitičke modele i pojača borbu protiv pranja novca.

Posebno se upozorava na rizike koje donosi transformacija Investiciono-razvojnog fonda u Razvojnu banku Crne Gore, čiji mandat i nadležnosti nijesu jasno definisani i potencijalno odstupaju od evropskih pravila.

U izvještaju MMF se osvrnuo i na cijene struje.

Ulazak EU carinskog mehanizma za CO₂ (CBAM) 2026. godine znači da će crnogorska električna energija postati skuplja na izvoznim tržištima, jer je domaća cijena CO₂ višestruko niža od EU ETS cijena. Da bi izbjegla gubitke, Crna Gora će morati da poveća domaću cijenu emisija i ubrza ulaganja u obnovljive izvore.

BEZ STRUKTURNIH REFORMI NEMA DUGOROČNE STABILNOSTI

MMF naglašava da Crna Gora mora hitno da sprovede set reformi kako bi izbjegla usporavanje i pogoršanje fiskalnih trendova.

Ono na šta MMF upozorava je da se mora ograničiti rast plata u javnom sektoru, zatim moraju se ukinuti neproduktivni poreski izuzetci i modernizovati poreska uprava. Nadalje MMF navodi da je vrlo važno diversifikovati ekonomiju van turizma, proširiti proizvodnju i izvoz iz sektora energije, IT-ja, digitalnih usluga i poljoprivrde, kao i ubrzati javne investicije i pripreme za fondove EU.

Uz sve to, MMF naglašava da je od ključne važnosti očuvati nezavisnost Centralne banke i institucionalnu stabilnost.