Njihova sposobnost da napreduju i u divljini i u urbanim sredinama ostavila ih je da zauzmu neobično mjesto u američkom životu - voljeni kućni ljubimac u nekim naseljima, stalna štetočina u drugima

Foto: Ilustracija/Pixabay

Rakuni su možda blizu tome da postanu novi kućni ljubimac Amerike.

S ljubavlju nazvani pande smeće, maskirani sisari poznati po pretraživanju kanti za smeće u potrazi za lakom hranom, evoluiraju na osnovu blizine ljudima, čak počinju da izgledaju slađe, navodi se u novoj studiji.

Posmatranje skoro 20.000 fotografija otkrilo je „jasno smanjenje dužine njuške“ kod gradskih rakuna u poređenju sa njihovim seoskim rođacima - fizička promena u skladu sa ranim fazama pripitomljavanja primećenim kod mačaka i pasa.

Neki od njih koji su usvojeni kao kućni ljubimci postali su TikTok zvezde.

Jedan posebno smeo skakač sa kontejnera čak je pretrčao teren tokom utakmice Glavne lige fudbala u Filadelfiji prošle godine.

Prugastorepi sisari, takođe nazvani „dvorišni banditi“, široko su rasprostranjeni širom kontinentalnog dela SAD.

Njihova sposobnost da napreduju i u divljini i u urbanim sredinama ostavila ih je da zauzmu neobično mesto u američkom životu - voljeni kućni ljubimac u nekim naseljima, stalna štetočina u drugima.

Blizina ljudi mogla bi da signalizira da se ova stvorenja osećaju prijatnije oko nas, ili, naučno govoreći, da ublažavaju svoje urođene reakcije, prema studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Zoology.

Ublažavanje njihovih crta lica moglo bi biti posledica promena u odgovoru „bori se ili beži“ na ćelijskom nivou, navodi se u studiji.

Ovo urbano pripitomljavanje počinje sa smećem, rekla je koautorka studije, Rafaela Leš sa Univerziteta Arkanzas u Litl Roku, za časopis Scientific American.

„Smeće je zaista pokretač.

„Gde god ljudi idu, ima smeća - a životinje vole naše smeće“, rekla je.

Ali da bi iskoristile ovaj beskrajni bife, divlje životinje moraju da pronađu delikatnu ravnotežu: dovoljno smele da preturaju po kantama za smeće i snalaze se u ljudskom okruženju, a ipak ne toliko hrabre da predstavljaju pretnju.

„Ako imate životinju koja živi blizu ljudi, mora biti dovoljno dobro vaspitana.

„Taj selekcioni pritisak je prilično intenzivan“, rekao je Leš.

Autori su rekli da je ovaj nalaz u skladu sa „fenotipom sindroma pripitomljavanja“.

Sindrom pripitomljavanja – anatomske i morfološke promene poput uvijenih repova, opuštenih ušiju, depigmentacije, manjeg mozga i smanjenog skeleta lica – često se navode kao neke od najistaknutijih osobina, navodi se u studiji.

Te osobine se takođe primećuju kod kućnih ljubimaca, poput pasa koji su evoluirali od vukova.

Autori studije su postavili hipotezu da se pogrešno veruje da je proces pripitomljavanja pokrenut od strane ljudi, koji su u prošlosti hvatali ili selektivno uzgajali životinje.

Proces bi zapravo mogao početi mnogo ranije nego što se ranije mislilo, rekli su, posebno kada su se životinje navikle na ljudsko okruženje.

„Samo životinje sa prigušenim reakcijama na borbu bi najbolje uspele."

„Ovo čini početne faze procesa pripitomljavanja procesom čiste prirodne selekcije“, napisali su autori.