Prema različitim izveštajima, Nikolas Maduro je tražio pomoć od Rusije i Kine, ali do sada nije dobio čvrstu podršku koju su mu nudili prethodnih godina.

Photo: Sofya Sandurskaya / TASS / Kremlin.ru — CC‑BY 4.0

Kada je Ugo Čavez 1999. došao na vlast u Venecueli, sklopio je strateške saveze sa Kinom i Rusijom kako bi promovisao sopstvenu viziju multipolarnog sveta i suprotstavio se uticaju Sjedinjenih Država.

Ovi odnosi su se pokazali ključnim 2019. godine, kada se Čavezov naslednik, Nikolas Maduro, suočio sa ozbiljnom krizom legitimiteta nakon izbora obeleženih optužbama za prevaru.

Obe sile su odbile da priznaju pobedu opozicionog lidera Huana Gvaida, koji se proglasio privremenim predsednikom.

Peking i Moskva su čak pružili Maduru ekonomsku i vojnu podršku.

Šest godina kasnije, Maduro se suočava sa novom krizom - najozbiljnijom u njegovih više od 12 godina na vlasti - ali ni Kina ni Rusija nisu pokazale spremnost da ga podrže osim opštih poziva na smirenost i nemešanje.

Sve ukazuje na to da je Maduro ovog puta sam u onome što je ocenio kao pokušaj da ga SAD svrgnu sa vlasti.

Od septembra, Trampova administracija je rasporedila oko 15.000 vojnika i više od 20 odsto borbenog kapaciteta američke mornarice u karipske vode kod obale Venecuele, a među njima i najveći i najsofisticiraniji nosač aviona na svetu.

Tramp je rekao da mu je cilj borba protiv trgovine drogom, ali analitičari su saglasni sa Madurom da je krajnji cilj Vašingtona verovatno promena režima u Venecueli.

Podrška ograničena na retoriku

Madurova situacija kritična, smatra Fernando Rejes Mata, direktor Centra za kineske studije na Univerzitetu Andres Belo u Čileu.

„Ostalo mu je malo vremena. Podrška koju je imao u prošlosti više ne postoji u stvarnom smislu, osim određenih retoričkih izjava“, rekao je za BBC Mundo.

Maduro je krajem oktobra zatražio pomoć od Rusije i Kine kako bi poboljšao vojne sposobnosti, kako je prvobitno objavio Vašington post.

Američki list je krajem oktobra dobio interne dokumente vlade SAD u kojima piše da je Venecuela posebno tražila od Moskve pomoć u popravci ruskih borbenih aviona Suhoj, poboljšanju radarskih sistema i isporuci raketa.

Ubrzo posle objavljivanja izveštaja, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upitan o tome da li Moskva pruža pomoć Karakasu.

Rusija održava stalni kontakt sa Venecuelom, glasio je njegov kratak odgovor, odbijajući da kaže nešto više.

U međuvremenu, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je na konferenciji za novinare izrazila „čvrstu podršku venecuelanskim vlastima u odbrani nacionalnog suvereniteta“.

„Direktan napad će samo pogoršati situaciju umesto da reši probleme koji imaju potencijal da se reše legalno i diplomatski“, rekla je.

Ruska novinska agencija TASS izvestila je 7. decembra da im je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao da zemlja stoji „rame uz rame“ sa Venecuelom.

„Izražavamo solidarnost sa Venecuelom, sa kojom smo nedavno potpisali sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji“, citirao ga je TASS.

„Podržavamo Venecuelu, kao što ona podržava nas, u mnogim oblastima. U ovim teškim vremenima, solidarni smo sa Karakasom i venecuelanskim rukovodstvom.

„Nadamo se da će se Trampova administracija uzdržati od pogoršanja situacije i njenog vođenja u sukob velikih razmera. Pozivamo ih da to učine“, dodao je.

Ali ove reakcije su daleko od onoga što se dogodilo 2018.

Rusija je tada poslala više od 100 pripadnika vazduhoplovstva i dva bombardera sposobna za nošenje nuklearnog oružja u Venecuelu kao demonstraciju sile.

Drugi prioriteti

Rejes Mata, koji je bio ambasador Čilea u Kini tokom prvog mandata Mišel Bašelet (2006-2010), tvrdi da Venecuela više nije značajno pitanje za Peking i Moskvu u trenutnom geopolitičkom kontekstu, posebno posle Trampovog povratka u Belu kuću.

„Danas nema razloga da Rusija i Kina rizikuju sve braneći Venecuelu, s obzirom na njihove druge probleme, kao što su ruski rat u Ukrajini i borba Kine da koegzistira na međunarodnoj sceni sa Trampom“, dodaje on.

Od početka invazije na Ukrajinu 2022, Rusija je izdvojila ogromne finansijske i vojne resurse za rat koji je iscrpeo njene privredu i oružane snage.

Bori se i sa nizom sankcija Zapada.

Sve ovo se pretvara u manje novca i oružja za ideološke saveznike koji su verovatno postali drugorazredni prioriteti ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ni Rusija neće rizikovati više sankcija, niti će Kina rizikovati da joj se uvedu dodatne carine zbog odbrane Madura“, rekao je Vladimir Ruvinski, direktor Laboratorije za politiku i međunarodne odnose (PoInt) na kolumbijskom Univerzitetu Isisi u Kaliju, za BBC.

Odnosi SAD i Kine obeleženi su trgovinskim napetostima otkako je Tramp stupio na dužnost i najavio nove carine za više zemalja.

Iako je situacija delovala komplikovano, sastanak Trampa i Sija Đinpinga krajem oktobra u Južnoj Koreji, koji su oba lidera opisala kao pozitivan, otvorio je vrata mogućim sporazumima.

SAD su prepolovile carine na 20 odsto za kinesku robu povezanu sa kontrolom protoka fentanila.

Ali ostale su carine na drugu kinesku robu, u proseku blizu 50 odsto.

Za Peking, odbrana Madura bi verovatno značila ugrožavanje ovih dobitaka bez mnogo koristi - osim ideoloških.

Pogledajte video: Venecuelanski raj za kriminalce

Kina je opet procenila podršku Maduru
Prema procurelim zvaničnim dokumentima u koje je Vašington post imao uvid, Maduro je poslao pismo kineskom predsedniku Siju Đinpingu tražeći „veću vojnu saradnju“ kako bi se suprotstavio „eskalaciji između Sjedinjenih Država i Venecuele“.

Maduro je navodno zatražio od Pekinga da kineske kompanije ubrzaju proizvodnju radarskih sistema, verovatno kako bi Venecuela mogla da poboljša sopstvene kapacitete.

Kineski krediti Venecueli su godinama bili neophodni za investicije i ekonomski razvoj zemlje.

U stvari, od sredine 2000-ih do 2016, Venecuela je bila glavni korisnik kineskih kredita u Latinskoj Americi.

Prema podacima američkog Saveta za spoljne odnose (CFR), Karakas je tokom tog perioda dobio približno 50 do 60 milijardi dolara.

Ova suma je više od 40 odsto ukupnih kineskih kredita Latinskoj Americi, a pretvorili su Venecuelu u ključni element u širenju kineskog uticaja u regionu.

Ali ekonomski kolaps zemlje i pogoršanje stanja u njenoj naftnoj industriji naveli su Peking da ponovo proceni u kojoj meri želi da podrži Madura.

Poslednjih godina, Kina je smanjila odobravanje novih kredita i sada je uglavnom usredsređena na garantovanje otplate prethodnih kredita.

Kina ne želi da unapred pokvari odnos sa budućom prelaznom vladom, dodaje Vladimir Ruvinski.

„Kina je spremna da pregovara sa bilo kojom vladom koja na kraju zameni Madura i veruje da bi prevelika podrška njemu sada mogla da ima negativne posledice kada režim padne“, dodaje.

Nedavno je u njegovoj radio emisiji „Sa Madurom“, predsednik Venecuele izjavio da Kina „javno podržava pravo Venecuele na sopstveni suverenitet i na mir“.

Maduro je potpuno sam'
Politički događaji u Venecueli prošle godine takođe su uticali na promenu stava Moskve i Pekinga prema zemlji, ocenjuje Fernando Rejes Mata, direktor Centra za latinoameričke studije o Kini na Autonomnom univerzitetu u Barseloni (UAB).

„Ne verujem da je bilo koja zemlja spremna da podrži režim sa tako malo unutrašnje podrške.

„I Rusija i Kina znaju da su poslednji predsednički izbori imali veoma jasne karakteristike prevare“, navodi on.

Izbore u julu prošle godine obeležile su ozbiljne optužbe za prevaru.

Iako je Nacionalni izborni savet (CNE), kojim upravlja vladajuća stranka, proglasio pobedu Nikolasa Madura, nije predstavio dokaze ili detaljne podatke, kao što je to učinjeno na prethodnim izborima.

Uz to, opozicija, koju predvodi Marija Korina Mačado, dobitnica ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, objavila je izborne zapise koji ukazuju da je pobedio njen kandidat Edmundo Gonzalez.

„Ovog puta, Maduro je potpuno sam“, naglašava ruski politikolog Vladimir Ruvinski.

„Rusija i Kina mogu da nastave da kritikuju intervenciju SAD, ali nisu spremne da idu dalje“, zaključuje on.

Odgovor obe zemlje jasno pokazuje da Madurova vlada više ne može da računa na apsolutnu podršku ove dve sile koje su igrale značajnu ulogu u prošlim krizama.

Opstanak Madura i njegovog užeg kruga ovog puta verovatno će više zavisiti od njihove sopstvene sposobnosti da se odupru i od toga koliko je Tramp odlučan da nastavi kampanju protiv njega, optužujući ga da je vođa Kartela sunca, grupe koja je nedavno označena kao teroristička organizacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas