Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je pred odlazak u Brisel, gdje se sastao sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, najavio da će svojim sagovornicima predložiti da cio Zapadni Balkan u isto vrijeme postane dio Evropske unije.

Foto: arhiva, YouTube screenshot/Александар Вучић

Ova genijalna ideja predsjednika dolazi u trenutku kad je Srbiji saopšteno da i dalje nema ništa od otvaranja Klastera 3, kad ni od ispunjenja zahtjeva koje je pred njih postavila Evropska komisija, i u trenutku kad je ova zemlja pala u ocjeni građanskih sloboda sa kategorije “opstruirane” na kategoriju “pod represijom”. Da rezimiramo, predsjednik Srbije bi svoj očiti neuspjeh da državu približi evropskim vrijednostima, pokušao da maskira idejom zajedničkog ulaska cijelog regiona u EU i to na krilima uspjeha Crne Gore i Albanije. Providno. Čak i za Vučića. Zato nije čudo što mu je odmah stigao šamar od bratskih komšija, piše Nova.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je najavio da ima važan sastanak sa čelnicima EU Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom u Briselu i dodao da će im predložiti da cio Zapadni Balkan zajedno prime u EU.

„Ulazak Zapadnog Balkana u cjelini u EU je najbolja ideja. Ako neko izostane, šta ćete raditi sa tim zemljama? I znam da svi pričaju o usklađenosti, ali ovdje se radi ne samo o budućnosti regiona već o budućnosti Evrope. Da nas prime sve zajedno, bez izuzetka, svi će se bolje osjećati, i Albanci i Bosanci… Čujem samo dobre reakcije na ovu ideju i to ću reći Antoniju Košti i Ursuli fon der Lajen“, rekao je Vučić na Forumu Beltalks – Beogradski ekonomski razgovori.

Istu ideju Vučić je imao još 2018. godine, kada je javno zagovarao ovaj predlog, s tezom da bi „paketno proširenje“ spriječilo nove podele i destabilizaciju regiona.

„Najbolje rješenje bi bilo da zemlje Zapadnog Balkana uđu zajedno u Evropsku uniju, u jednom paketu, kako ne bismo stvarali nove razlike i nove probleme u regionu“, rekao je tada Vučić.

Međutim, između 2018. i 2025. godine u Srbiji je stalo mnogo toga, pa ako je ova zamisao tada “pila vodu”, to odavno više nije tako.

Hod unazad

Srbija je pristupne pregovore sa Evropskom unijom započela još 2014. godine, ali je ubrzo postalo jasno da je evropski put države pod režimom Aleksandra Vučića samo isprazna floskula koju će, po potrebi, koristiti funkcioneri vlasti. Više od jedne decenije institucije Evropske unije upozoravaju na to da nema napretka na putu ka EU bez vladavine prava, rješavanja pitanja korupcije, stanja u pravosuđu, slobode medija…

Pored toga, ali ne manje važno, Srbija godinama unazad odbija da se usaglasi sa spoljnom politikom Evropske unije, prije svega sa uvođenjem sankcija Rusiji. Štaviše, vlast u Srbiji na čelu s Vučićem uporno provocira saradnjom sa Moskvom, pa i odlaskom predstavnika na Samit BRIKS.

Predsjednik Aleksandar Vučić ignorisao je i nekoliko upzorenja da ne ide na vojnu paradu u Moskvi, pa je ove godine bio gost ruskog poredsjednika Vladimira Putina.

Na posletku, ne treba zaboraviti, a sigurno nisu ni predstavnici Evropske unije, da je predsjednik Srbije poslanike Evropskog parlamenta nazvao ološem…

Čekamo vas tamo…

Dok Srbija doslovno tapka u mraku, Crna Gora i Albanija nikad su bliže vratima Evropske unije. Crna Gora je svoje pristupne pregovore započela u junu 2012. godine. Otvorili su svih 33 pregovaračkih poglavlja, dok je Srbija, poređenja radi, otvorila tek 22. U izveštaju Evropske komisije ocjijenjeno je da je Crna Gora ostvarila ozbiljan napredak na putu ka članstvu.

„Crna Gora je od svih država-kandidata najspremnija za članstvo u EU“, rekla je šefica evropske diplomatije i potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas, ističući da je proširenje Unije u narednih nekoliko godina realna opcija. Komesarka EU za proširenje Marta Kos poručila je još da se bliži trenutak kada će Brisel započeti pripreme ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom.

Zato ne čudi reakcija premijera Crne Gore Milojka Spajića na Vučićevu “ponudu”.

“Saglasan sam da bi čitavom Zapadnom Balkanu EU trebalo da bude finalna odrednica. Međutim, mi ćemo vas tamo čekati već od 2028. godine i navijamo da istinski požurite i ubrzate ostale kandidate iz okruženja“, napisao je Spajić na mreži Iks.

Drugi ozbiljan kandidat iz regiona za članstvo u EU je Albanija. I ona je poput Crne Gore otvorila sva pregovaračka poglavlja. Ideja je da Albanija završi pregovore o pristupanju do 2027. a da punopravni član EU postane do 2030.

U pomenute dvije zemlje česte su vijesti o hapšenju visokih javnih funkcionera zbog korupcije i drugih kršenja zakona. A šta imamo u Srbiji? Vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem ovih dana traži praktično ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal samo zato što vodi istragu o aferi Generlaštab u koju su umešani ministar finansija Siniša Mali i ministar kulture Nikola Selaković. Sumnja se da su obojica vršili pritisak na nadležne institucije da se sa te zgrade skine zaštita, kako bi se neometano mogla prodati i srušiti.

U isto vrijeme, glavni zadatak policije u Srbiji unazad godinu dana jeste da čuvaju lica sa fantomkama i dosijeima, koji se nalaze u ograđenom prostoru ispred Narodne Skupštine, kao i da batinaju i hapse studente i građane koji traže pravdu za 16 stradalih u Novom Sadu.

Da je vladavina zakona u Srbiji daleko od one koja je potrebna da se bar nađemo na vratima Evropske unije, govori i vijest da je u noći između utorka i srijede zapaljen automobil tužiteljki Višeg javnog tužilaštva u Subotici koja je saslušavala osumnjičene za napad na subotičkog aktivistu Dražena Lončara.

Zbog svega navedenog, prijedlog Aleksandar Vučića da cio Zapadni Balkan uđe zajedno u EU, zaista izgleda i zvuči smiješno.

Prevaziđena ideja

Komentarišući predlog predsjednika Srbije Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Novu kaže da je prevaziđena ideja.

„Bilo je i ljudi iz akademskog svijeta koji su se za to zalagali, ali to je prosto prevaziđeno i mislim da na neki način reflektuje svojevrsnu uznemirenost u Srbiji jer Crna Gora i Albanija tako brzo napreduju ka članstvu u Evropskoj uniji“, kaže Minić.

Dodaje da je Srbija vidljivo nazaduje i stagnira.

„Sad kažu da smo i mi spremni, pa ajde ako možemo na talasu prijema Crne Gore i Albanije, da se nakako i Srbija zalači“, navodi Minić.

Osvrnuvši se na reakciju premijera Crne Gore Milojka Spajića, sagovornica Nove kaže da je to primjereno.

„Crna Gora je išla svojom putanjom i nije se vezivala za sve nevolje koje je Srbija sama sebi stvarala, tako da mislim da je to jedna primjerena reakcija državnika zemlje kandidata koja se uspješno kreće ka Evropskoj uniji“, zaključuje Minić.