U Crnoj Gori većina građana smatra da je korupcija prisutna u javnom sektoru, a kao najčešće percipirane oblike te pojave vide pružanje usluga i davanje poklona, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), saopštili su iz ove institucije.

Foto: CEMI

Kako navode, Istraživanje o korupciji i sivoj ekonomiji: stavovi i iskustva je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1005 građana i građanki Crne Gore tokom juna ove godine.

Dodaju da je šef odjeljenja za istraživanje javnih politika u CeMI-ju Nemanja Stankov, rekao da većina građana smatra da je korupcija prisutna u javnom sektoru, navodeći da 7,8 odsto vjeruje da su skoro svi službenici uključeni, 31,3 odsto da je riječ o većini, a 34,3 odsto o manjem broju službenika.

„Najčešće percipirani oblici korupcije odnose se na pružanje usluga (53,4 odsto), zatim davanje poklona (51,5 odsto), dok je davanje novca ocijenjeno kao najmanje vjerovatno (34 odsto) među ponuđenim opcijama“, naveo je Stankov na pres konferenciji.

Prema njegovim riječima, kako dodaju, iako većina ispitanika, 52 odsto, navodi da ne bi prihvatila mito jer to smatra neprihvatljivim, Stankov je ukazao da se uočava pad odlučnog odbijanja u odnosu na 2023. godinu 77,2 odsto.

„Istovremeno, raste udio građana bez jasnog stava, 26,9 odsto, naspram 3,2 odsto u 2023“, rekao je Stankov.

U saopštenju se navodi da je kazao da je istraživanje pokazalo, kada je riječ o situacijama u kojima službenik direktno zahtijeva mito, da 35 odsto građana kaže da ga ni u kom slučaju ne bi platilo, dok bi 24,5 odsto odbilo ukoliko postoji drugi način rješavanja problema, a samo manji dio građana (6,7 odsto) navodi da bi svakako platio.

“Najveći broj ispitanika, 40,1 odsto, smatra da će korupcija uvijek postojati, ali da se može ograničiti do određenog stepena”, ističe se u saoptenju.

Kako poručuju, povećava se broj građana koji vjeruju da je moguće potpuno iskorijeniti korupciju 19,2 odsto u ovoj godini naspram 10,4 odsto u 2023., dok je značajno smanjen broj onih koji smatraju da se korupcija može značajno smanjiti 7,7 odsto naspram 41,5 odsto u 2023.

„Građani percipiraju da se odluke u najvećoj mjeri donose u interesu političkih partija 37,6 odsto i biznis elita 18,8 odsto, dok samo 5,1 odsto vjeruje da se prilikom donošenja odluka uvažava interes javnosti. Više od polovine građana vjeruje da se javnim resursima upravlja ili se prodaju u korist uskog kruga ljudi, bilo povremeno 34,6 odsto ili veoma često 20,4 odsto“, kazao je Stankov.

Ukazao je kako navode, da kao najveće prepreke nezavisnosti zemlje, ispitanici najčešće izdvajaju korupciju političara i zvaničnika 23,4 odsto, kao i podređivanje javnih institucija privatnim ili političkim interesima 20,5 odsto.

Dodaju da je predstavljajući nalaze istraživanja koji se odnose na percepciju građana u pravosuđu, projektni asistent u CeMI-ju Luka Pavićević kazao da većina ispitanika, 68,8 odsto nikada nije bila uključena u sudski proces, dok 6,6 odsto jeste.

„Ispitanike koji su bili uključeni pitali smo da li misle je da je bilo moguće uticati na ishod tužbe na bilo koji način, bilo uslugama (poklon, novac) ili putem korišćenja veza, trećina ispitanika (33,3 odsto) smatra da je donekle bilo moguće uticati na ishod tužbe putem usluga, novca ili veza, dok 9,1 odsto vjeruje da je to sigurno bilo moguće. Suprotno tome, 24,2 odsto misli da to nije bilo moguće, a 13,6 odsto je uvjereno da je bilo nemoguće. Petina ispitanika 19,7 odsto nije imala stav”, naveo je Pavićević.

Predstavljajući podatke koji se odnose na sivu ekonomiju, kako ističu, Pavićević je kazao da su građane pitali da li imaju potpisan ugovor sa poslodavcem na glavnom poslu, navodeći da je 73 odsto ispitanika kazalo da ima potpisan ugovor sa poslodavcem, dok 13,5 odsto da je navelo da nema.

„Među ispitanicima koji imaju potpisan ugovor sa poslodavcem, 6,5 odsto ističe da je stvarna zarada koju primaju veća od one koja je naznačena u ugovoru“, rekao je Pavićević.

Dodaju da govoreći o stepenu povjerenja, Pavićević je kazao da građani najviše povjerenja imaju u ljekare, nastavnike, profesore, kao i predstavnike nevladinih organizacija.

Dodao je i da sa druge strane, građani najmanje povjerenja imaju u lidere političkih partija i koalicija – 70,1 odsto malo ili nimalo povjerenja, poslanike – 67,6 odsto malo ili nimalo povjerenja, lokalne političke lidere – 64,6 odsto malo ili nimalo povjerenja.

“Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta SELDI: Civilno društvo za dobro upravljanje i borbu protiv korupcije u jugoistočnoj Evropi: Izgradnja kapaciteta za zagovaranje zasnovano na dokazima, uticaj na politike i angažovanje građana (SELDI.net). Projekat je regionalnog karaktera i finansiran je od strane Delegacije Evropske unije”, zaključuje se u saopštenju.