Sa svakim petim Amerikancem koji se identifikuje kao katolik, Crkva igra važnu ulogu u američkom životu i politici.

Foto: Ilustracija/Pixabay

Džesi Romero, konzervativni katolički podkaster, imao je odabrane reči za papu Lava Četvrnaestog.

„Papa treba da nam kaže kako da stignemo na nebo“, kaže Romero.

„On nema ovlašćenje nad vladom; mora da ostane u vlastitoj traci.“

Kao pristalica američkog predsednika Donalda Trampa, ljut je zbog kritike koje su papa rođen u Americi i američki biskupi izneli na račun njegove politike masovne deportacije.

Sa svakim petim Amerikancem koji se identifikuje kao katolik, Crkva igra važnu ulogu u američkom životu i politici.

Katolici, kao što su potpredsednik Džej Di Vens i uticajni pravni aktivista Leonard Leo, bili su važni šrafovi Trampovog izbornog uspeha.

Oni su i u srcu kabineta, sa državnim sekretarom Markom Rubijom i ministarkom za obrazovanje Lindom Mekmahon na ključnim položajima.

Ali pitanje imigracije postalo je seme razdora između vođstva Crkve i vlade, baš kao i među samim vernicima.

Kad su se kardinali okupili u papskoj konklavi u maju, Romero se nadao „papi nalik Trampu“, sa stavovima sličnim predsednikovim.

Umesto toga, papa Lav Četvrnaesti više puta je izražavao zabrinutost zbog tretiranja migranata u SAD, pozvavši u novembru na „duboko preispitivanje“ povodom ovog pitanja.

Pontif se pozvao na jevanđelje po Mateju, dodavši da „Isus kaže veoma izričito, kad dođe kraj sveta, pitaće nas: 'Kako ste dočekali stranca?'“.

Nedelju dana kasnije, Konferencija katoličkih biskupa Sjedinjenih Američkih Država (USCCB) izdala je retku „Specijalnu poruku“ izrazivši „zabrinutost zbog razvoja situacije koja pogađa imigrante u Sjedinjenim Američkim Državama“.

Biskupi kažu da su „uznemireni“ onim što nazivaju „klimom straha i neizvesnosti“.

„Protive se neselektivnoj masovnoj demonstraciji ljudi“ i „mole se za okončanje dehumanizujuće retorike i nasilja“.

Bila je to značajna intervencija, pošto je USCCB prvi put koristio jedno takvo zvanično obraćanje desetinama godina unazad.

Podržao ga je i papa, koji je nazvao saopštenje „veoma važnim“ i pozvao sve katolike i „ljude dobre volje da ga pažljivo saslušaju“.

Zapodevanje kavge sa papom

„Mislim da su odnosi prilično napeti“, kaže Dejvid Gibson, direktor Centra za religiju i kulturu na Univerzitetu Fordam.

Konzervativci su se nadali da će papa Lav doneti promenu u odnosu na naglasak njegovog prethodnika pape Franje na pitanja socijalne pravde i migracije, prema Gibsonu.

„Mnogi od njih su besni. Oni žele da poruče crkvi da umukne“ i da se svede na pitanja kao što su abortus", kaže Gibson.

Granični „car“ Bele kuće Tom Homan, takođe katolik, rekao je da Crkva „nije u pravu“ i da njeni lideri „moraju da provode vreme popravljajući Katoličku crkvu“.

A u oktobru je sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Livit odbacila sugestiju pape rođenog u Čikagu da je američko ophođenje prema imigrantima „nehumano“ i da nije u skladu sa verovanjima koja „podržavaju život“.

Gibson tvrdi da vlada računa na to da „ima dovoljno američkih katolika, naročito belih američkih katolika, koji podržavaju Republikansku stranku i Trampa, da kad se sve sabere i oduzme, imaju političku korist od zapodevanja kavge sa papom".

„To je do sada neviđena računica.“

Skoro 60 odsto belih katolika odobrava kako Tramp rešava pitanje imigracije, prema novoj studiji ekspertske grupe Instituta za istraživanje javne religije.

Ta cifra je oko 30 odsto za Hispanoamerikance, koji čine 37 odsto američkog katoličkog stanovništva.

Sve veća moć i dominacija desničarskih katolika u političkoj sferi najbolje ilustruje Džej Di Vens, koji je konvertit u ovu religiju i kaže da njegova vera utiče na njegove političke stavove.

Iako on tvrdi da aktuelna politika nije u sukobu sa učenjima Crkve, takođe kaže da postoji odgovornost da se ne zaboravi čovečnost ljudi koji su ilegalno u zemlji.

Ali neki katolici kažu da to nije ono što se trenutno dešava.

Džin Retenberi je parohijanka iz katoličke crkve Sveta Gertruda u Čikagu.

Ovaj grad se nalazi posebno na meti imigrantske uprave Trampove administracije.

U novembru je Retenberi zajedno sa još dve hiljade ljudi prisustvovala Misi ispred pritvornog centra Službe za imigraciju i carinu (ICE) u četvrti Brodvju u Čikagu.

„Narodna misa“ bila je jedna u nizu akcija Koalicije za duhovno i javno vođstvo (CSPL).

Cilj, kaže ona, „bio je da se ljudima unutra obezbedi Pričešće, da im se obavi služba, što je nekada bilo dozvoljeno a sada se ne dozvoljava.“

CSPL je sada podnela federalnu tužbu tvrdeći da je sprečena da održi versku svešteničku službu.

„Ponosna sam što sam katolik kad Katolička crkva, od pape do biskupa, govori da imigranti imaju pravo da se prema njima ophodi sa poštovanjem."

„Oni imaju pravo da se poštuje njihovo urođeno ljudsko dostojanstvo“, kaže Retenberi.

Tolika je snaga tog uverenja da je jedna crkva blizu Bostona iskoristila postavku scene rođenja Isusovog da bi prenela poruku da je Isus bio izbeglica.

Parohija Svete Suzane u Dedamu, u Masačusetsu, zamenila je bebu Isusa sa rukom naslikanim natpisom koji glasi „ICE je bio ovde“.

Neki u zajednici su se žalili na to, a Katolička nadbiskupija u Bostonu naredila je da se natpis ukloni, rekavši da je polarizujući i protivan pravilima o svetim predmetima.

Crkva do sada to nije uradila.

Iako mnogi američki katolici i dalje gaje konzervativne stavove po pitanjima kao što je abortus, u skladu sa zvaničnim stavovima Crkve, oni su takođe skloniji da doživljavaju sebe kao naprednije od belih evangelističkih hrišćana, koji su u ogromnoj većini glasali za republikance na poslednja tri izbora.

Oko trećine belih katolika s druge strane dosledno je glasala za Demokratsku stranku.

A skoro trećina katolika u SAD rođena je u nekoj drugoj zemlji.

„Ovo je crkva koja je nastala na imigraciji“, kaže Dejvid Gibson.

„Katolički brend u Sjedinjenim Američkim Državama je imigrantska crkva.“

'Nije u skladu sa jevanđeljem'

Biskup Džozef Tajson iz Jakime, u državi Vašington, bio je jedan od 216 biskupa koji su podržali Specijalnu poruku USCCB-a.

Samo je pet biskupa glasalo protiv nje, a troje je bilo uzdržano tokom glasanja.

„Postoji suštinsko neslaganje oko toga kako crkva vidi imigrante u našoj parohiji, u odnosu na to kako aktuelna administracija vidi imigrante."

„Mi vidimo mnogo više pozitivnog u tim imigrantima.“

On kaže da se ne zalaže za otvorene granice, što je argument za koji se takođe zauzeo papa Leo, ali je protiv „neselektivne deportacije“.

„Deportaciju naša pastva i naši ljudi u SAD ne doživljava kao hiruršku ili usmerenu samo na kriminalce“, kaže biskup.

On procenjuje da oko polovine porodica u njegovoj predominantno hispano biskupiji ima nekoga u domaćinstvu koji se suočava sa nekom vrstom problema s imigrantskim statusom.

I sami sveštenici su često imigranti, što dovodi Crkvu u sve neugodniji položaj.

Biskup Tajson kaže da je više od trećine klera koji je on lično zaredio bila u nekom trenutku na privremenoj vizi pre nego što je dobila zelenu kartu, proces koji u aktuelnoj klimi može da deluje izrazito neizvesno.

„Imam seminarca u čikaškoj oblasti. On je na T-vizi, ali se ICE pojavio i on se uplašio da će ga pokupiti“, kaže on.

„Svakome može da se desi da mu bude povučena dozvola za boravak, tako da naši ljudi nose papire sa sobom gde god da idu.“

Biskup Tajson tvrdi da je aktuelna američka politika protivna katoličkim učenjima.

„Svi katolici u javnom životu koji podržavaju neselektivnu deportaciju treba da osećaju veliku grižu savesti. Ona nije u skladu sa Jevanđeljem života.“

Za Džesija Romera, međutim, američki biskupi i papa su ti koji su u suprotnosti sa katoličkom doktrinom.

On tvrdi da je Katekizam nedvosmislen po pitanju toga da imigranti moraju da se pridržavaju svih zakona, pa čak i onih da li bi trebalo da su u zemlji.

„Imamo veliku količinu biskupa u Katoličkoj crkvi Amerike koji imaju modernistički, liberalniji, napredniji pogled na Sveto pismo i teologiju.“

Romero kaže da se on moli za njihov preobražaj.

Iako prihvata papu i biskupe kao vođe vere, „to ne znači da će u privatnim razmišljanjima oni biti u pravu u vezi sa svim".

„I oni su samo ljudi. Jedini čovek koji je bezgrešan je Isus. On je savršen."

„Svi drugi moraju da se mole jedni za druge.“