Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.

Foto: Ilustracija /Pixabay

Nakon tetoviranja, čestice boje se ne zadržavaju samo u koži, već se brzo šire limfnim sistemom i talože u limfnim čvorovima, ključnim mjestima za funkcionisanje imunog odgovora, gdje mogu da ostanu godinama, navodi Češki radio.

Iako su ranije postojale sumnje u hemijsku bezbednost mastila za tetovaže, njihovi dugoročni efekti na imunitet bili su slabo istraženi, a ova studija, objavljena u uglednom američkom naučnom časopisu PNAS, imala je za cilj da popuni tu prazninu.

Jedan od autora istraživanja, češki naučnik Martin Paluš, objasnio je da su analizirana crna, crvena i zelena mastila koja su odobrena za upotrebu na evropskom tržištu.

"U roku od nekoliko sati boja dospijeva u limfne čvorove, gdje dolazi u kontakt sa imunim ćelijama - makrofagima. Nažalost, te ćelije ne mogu da obrade mastilo na isti način kao viruse ili bakterije", rekao je Paluš. Prema njegovim riječima, to dovodi do oštećenja i odumiranja imunih ćelija, naročito kod crnih i crvenih pigmenata.

Tetoviranje, kako navodi, izaziva dvostepenu upalnu reakciju - akutnu fazu koja traje oko dva dana i hroničnu fazu tokom koje imune ćelije nisu u stanju da razgrade mastilo, što može da ima dugoročne posledice po odbrambeni sistem organizma.

Istraživači upozoravaju da hronična upala izazvana tetoviranjem može biti povezana sa razvojem drugih zdravstvenih problema, uključujući karcinom, autoimune bolesti ili tok različitih infekcija.

U okviru istraživanja, imune ćelije izolovane iz uzoraka ljudske krvi izlagane su pigmentima za tetovaže u laboratorijskim uslovima, a potom i vakcinama, kako bi se ispitalo da li tetovaže utiču na imuni odgovor.

"Pitanje se posebno nametnulo tokom pandemije kovida 19 - da li je vakcina primijenjena u tetoviranu ruku jednako efikasna. Kod tetoviranih miševa zabilježena je niža proizvodnja antitela nakon vakcinacije, a sličan slabiji odgovor potvrđen je i u ljudskim imunim ćelijama izloženim pigmentima", naveo je Paluš.

Autori ističu da su potrebna dodatna istraživanja, ali da ova studija, u kojoj je učestvovalo 12 međunarodnih istraživačkih timova, ukazuje na potrebu detaljnijeg ispitivanja bezbijednosti mastila za tetovaže i njihovih dugoročnih efekata na organizam, s obzirom na to da su znatno slabije regulisana u poređenju sa ljekovima i drugim medicinskim proizvodima.