Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) razmatraće ove sedmice nacrt izvještaja o strategiji proširenja Evropske unije, u kojem se naglašava da proces prijema novih članica mora ostati zasnovan na jasnim pravilima, snažnim reformama i poštovanju demokratskih standarda. Autor nacrta izvještaja je izvjestilac Petras Auštrevičius, litvanski EU poslanik.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

U dokumentu se ističe da je proširenje EU geopolitičko pitanje od strateškog značaja, ali se naglašava i politički hitna potreba da se pokaže posvećenost procesu proširenja, uz insistiranje da će ono ojačati evropsku bezbjednost.

Na nacrt izvještaj predato je više amandmana, a pažnje je vrijedan onaj koji je predao Andrej Kovačev. 

"Pozdravlja uključivanje, po prvi put, indikativnih vremenskih rokova u Paket proširenja Komisije za 2025. godinu za potencijalno zaključivanje pregovora o pristupanju sa Crnom Gorom, Albanijom, Moldvijom i Ukrajinom. Ističe da takvi vremenski rokovi povećavaju kredibilitet i predvidljivost procesa proširenja uz potpuno poštovanje principa da svaki napredak mora ostati isključivo zasnovan na zaslugama", navedeno je u tekstua amandmana. 

U nacrtu izvještaja, Evropski parlament poručuje da zemlje kandidatkinje moraju pokazati konkretan i održiv napredak u ključnim oblastima, prije svega u vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i zaštiti osnovnih ljudskih prava.

"Ističe važnost uključivanja zemalja kandidata u tekuće i buduće projekte EU o povezanosti, transportu, energetskoj infrastrukturi i vojnoj mobilnosti, kako bi se ojačala bezbjednost Evrope u izazovnom geopolitičkom okruženju", navedeno je. 

Takođe se smatra da je pretpristupna finansijska pomoć, uključujući i instrumente za Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju, ključna za osiguravanje da zemlje u procesu proširenja dobiju strukturiranu finansijsku podršku za institucionalnu i ekonomsku transformaciju.

"Naglašava da sva finansijska pomoć EU mora poštovati i održavati uslovljenost pretpristupne podrške, uključujući i onu koja se odnosi na vladavinu prava, kako bi se zaštitili finansijski interesi Unije i građana obje strane", piše u tekstu izvještaja. 

Kako se tvrdi, vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje osnovnih prava, uključujući prava manjina, moraju ostati u prvom planu procesa proširenja.

"Pri čemu su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i uključivanje i podrška civilnom društvu ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU, posebno u vrijeme rastućih autoritarnih tendencija", istaknuto je. 

Nacrt dokumenta i amandmani objavljeni su na sajtu Evropskog parlamenta. 

Crna Gora bi danas, na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, trebalo da zatvori Poglavlje 32 – Finansijski nadzor.

Kako je ranije saopštila ministarka evropskih poslova Maida Gorčević, to je više nego dobra vijest za Crnu Goru.

"Sa snažnim vjetrom u leđa ulazimo u najvažniju godinu na našem integracionom putu” poručila je Gorčević.

Ona je objasnila da se Poglavlje 32 - Finansijski nadzor odnosi na usvajanje međunarodno prihvaćenih standarda u oblastima javne unutrašnje finansijske kontrole, eksterne revizije i najbolje prakse EU i njhovu primjenu na cijeli javni sektor, disciplinu i transparentnost u korišćenju nacionalnih i sredstava EU.

Iz Vlade je saopšteno da zatvaranje Poglavlja 32 – Finansijski nadzor predstavlja važan iskorak Crne Gore na putu ka članstvu u EU i jasan signal povjerenja koje Unija ima u sposobnost crngorskih institucija da štite finansijske interese države i EU, te da odgovorno i transparentno upravljaju javnim sredstvima.

Evropska komesarka Marta Kos prošlog mjeseca je navela da je Crna Gora predvodnik u procesu integracija i kandidat sa najboljim rezultatima, što je dokazala sa ukupno 12 zatvorenih poglavlja od ukupno 33.

"Ali treba da budemo iskreni, najteži dio tek predstoji jer je Crna Gora saopštila da želi da završi pregovore krajem 2026. godine a Evropska komisija vas podržava. Da biste to postigli morate brzo da trčite", rekla je Kos.