"Razlozi za veliki budžetski deficit moraju se tražiti u ukupnom ekonomskom ambijentu. Kada u jednoj zemlji imate ogroman broj zaposlenih u javnom sektoru, a pritom i oko 120.000 penzionera, onda je logično da nema preduzetničkog duha, koji je osnov za rast. Ako se na to doda nedovoljno diversifikovana privreda, budžetski deficit je izvjestan", smatra ekonomski analitičar Davor Dokić.

Foto: Ilustracija/ AI generated

Ministarstvo finansija (MF) nedavno je saopštilo da je Crna Gora u prošloj godini ostvarila deficit budžeta od 321,6 miliona eura, ili 3,96 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Iz MF su naveli da je to u okviru dozvoljenih i planiranih granica, ali Dokić ističe da deficit od skoro četiri odsto preliminarnog BDP-a ukazuje na to da Crna Gora troši više novca nego što prihoduje. On podsjeća da je po mastriškim kriterijumima prihvatljiv deficit najviše tri odsto od BDP-a.

Uz to, dodaje Dokić, kada je radna snaga dominantno zaposlena u javnom sektoru, to je faktor koji usporava proizvodnju.

"Sve to ubija preduzetnički duh, što je najgore od svega. To je jedan od faktora za rast budžetskog deficita. Imate visoku javnu potrošnju, visok javni dug. Takođe, imate i veoma lošu strukturu u odnosu proizvodne i neproizvodne radne snage, uz ogroman broj penzionera, kojih je preko 120.000. Dakle, dobijate jednu sliku privrede koja nije nimalo blistava. Da nemamo turizam, koji je jedina privredna grana koja koliko-toliko normalno funkcioniše i donosi prihod, bili bismo u još goroj situaciji. Ali to nije dovoljno, jer turizam sam po sebi nije dovoljan", kazao je Dokić za „Dan“.

On smatra da Crna Gora ima šansu da popravi svoju ekonomsku sliku, ali samo ulažući u energetiku, poljoprivredu i turizam, dok je za pomorstvo, koje je nekad bilo jedan od nosećih privrednih sektora Crne Gore, izgubljena šansa.

"Postoji mogućnost da ozbiljnim setom mjera i ozbiljnim investicijama promijenimo i privrednu sliku Crne Gore i da svi rezultati i ekonomski parametri budu mnogo bolji", ističe Dokić.

Ukazuje da je pokrivenost uvoza izvozom ispod 13 odsto, "što je katastrofalno".

"Posebno je loše u oblasti hrane, gdje ne bismo smjeli da budemo tako zavisni od uvoza. Imamo predispozicije da proizvodimo značajan dio hrane za svoje potrebe, ali je potreban investicioni ciklus", naglašava Dokić.

Po njegovom mišljenju, ključno je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, jer će se tako smanjiti potrošački dio budžeta i ostati veći iznos za kapitalni budžet.

U turizmu će faliti oko 20.000 radnika

Problem sa nedostatkom radne snage postao je hroničan, što će se posebno vidjeti na pragu ljetnje sezone. Problem sa radnom snagom biće posebno izražen u turizmu, kaže Dokić.

"Već sezona koja je pred nama pokazaće da ćemo sigurno imati oko 20.000 manje radnika nego što je potrebno. Zato nam je pod hitno potrebna strategija koja će ponuditi brza rješenja. Manjak radnika biće posebno alarmantan kad uđemo u EU, kada će veliki broj mladih potražiti bolje poslove i plate na evropskom tržištu rada. Zabrinjava što Vlada, odnosno nadležni resori, do sada nije ponudila privredi nikakvu alternativu za nalaženje radnika", rekao je Dokić.

"Crnoj Gori je u ovom trenutku potrebna infrastruktura – auto-put, brze saobraćajnice i drugo. Infrastruktura je jedino za šta Crna Gora treba da se zaduži. Zaduživanje za javnu potrošnju veoma je opasno. Finansije su pod velikim pritiskom i to će postati očigledno već ove godine. Ova godina biće godina otrežnjenja u tom smislu", predviđa Dokić.

Kako je dodao, takav rasplet događaja veoma je blizu, jer je kompletan budžet baziran na potrošnji, odnosno predviđeno je da se 50 odsto državnog proračuna puni iz poreza na dodatu vrijednost (PDV).

"Povukli smo neke loše poteze, predstavili smo bruto u neto. Prepolovili smo prihode iz doprinosa poreza i gurnuli smo to u neto platu i povećali javnu potrošnju. Normalno, dobili smo posljedicu svega toga, jer ako imate veću količinu novca u opticaju, a nemate veću produktivnost, u konačnici dobijate rast inflacije. Prošle godine imali smo inflaciju od 4,9 odsto, a u Evropi nešto malo manje od 2,4 odsto. Smatram da već ove godine mora biti jasno da ne smije doći do povećanja javne potrošnje ni za euro. U suprotnom, doći ćemo u tešku situaciju i moraćemo dodatno da se zadužujemo", upozorio je Dokić.

Takođe, kako je naglasio, ne smije se povećavati javni dug, jer, ako Crna Gora želi u EU, on ne smije preći 60 odsto BDP-a.

"Postoji ozbiljna opasnost da nam se kreditni rejting snizi zbog velike javne potrošnje, što nije dobra poruka za investitore. Dodatno, zbog već najavljenih pritisaka sindikata za povećanje zarada, Vlada će biti pod velikim pritiskom. Tu ne smije biti kompromisa, jer bilo kakvo povećanje zarada vodi ka rastu javnog duga i povećanju državnog deficita. To je realna slika crnogorske ekonomije. Nije katastrofalno, jer je naš javni dug još uvijek niži nego u Njemačkoj, Španiji, Italiji ili Grčkoj. Njima je javni dug preko 100 odsto BDP-a, a kod nas je još uvijek 59 odsto. To nije loša vijest, ali moramo voditi računa o svakom euru. Vlada mora biti izuzetno oprezna, posebno kada je u pitanju javna potrošnja", zaključio je Dokić.