Evropska komisija želi da oživi gotovo nepoznatu klauzulu iz osnivačkog ugovora Evropske unije, koja države EU obavezuje na uzajamnu pomoć u slučaju napada, ali su neke članice skeptične i u toku je rasprava koja bi mogla da potraje, piše danas njemački Tagesšau.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Tagesšau, emisija njemačke javne televizije ARD, piše da dokumenti u koje je ARD imao uvid s listom Špigel (Der Spiegel), pokazuju da je poslije napada iranskih dronova na Kipar, 2. marta, predsjednik te zemlje Nikos Hristodulis potegao pitanje aktiviranja klauzule o obaveznoj uzajamnoj pomoći.

Kipar, koji po sistemu rotacije predsjedava Savjetom EU, nije zvanično aktivirao Član 42, Stav 7. klauzule usvojene 2009. godine, ali je Hristodulis upozorio da EU mora "pod hitno da se pripremi za vanredni slučaj".

"Do sada se većina evropskih zemalja pouzdavala u Član 5 NATO-a, koji takođe obavezuje članice alijanse na uzajamnu pomoć. Ali sada malo ko još vjeruje da bi američki predsjednik Donald Tramp požurio Evropljanima u pomoć", piše na sajtu Tagesšau.

Tagesšau podsjeća da je i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen još u februaru na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji zatražila da se oživi klauzula o uzajamnoj podršci i naglasila da "takva podrška u okviru EU nije opcija, nego obaveza".

U članku piše da su se 12. marta u Briselu sastali predstavnici EU na konsultacijama o Članu 42.7 i da im je jedan visoki zvaničnik EU na samom početku sastanka jasno stavio do znanja šta je u igri: da bi s funkcionalnom klauzulom o uzajamnoj podršci Unija bila vjerodostojnija i da u slučaju napada Evropljani ne bi gubili vrijeme.

"Ali neke zemlje, prije svega Irska i Malta, izrazile su najozbiljnije sumnje u operacionalizaciju klauzule o uzajamnoj pomoći, piše u protokolu (sastanka). Druge zemlje su prije svega željele da se koncentrišu na NATO, pošto EU nije vojni akter. I Italija je bila oprezna", piše Tagesšau.

Nasuprot skepticima je, kako se navodi, bio drugi tabor, a to su Francuska, Španija, Holandija, Njemačka i Austrija, koje vrše pritisak, klauzulu shvataju ozbiljno i podstiču raspravu o tome.

Tagesšau piše da je diskusija razotkrila znatne razlike u mišljenju i da je jedan njemački diplomata u Berlin poslao poruku u kojoj je rezignirano zaključio da to ne govori "ništa dobro o sposobnosti EU da reaguje" i da Unija još nije shvatila geopolitičku realnost.

Na sajtu Tagesšau prenosi se i ocjena ambasadorke Švedske u Njemačkoj, Veronike Vand-Danijelson, koja pledira za dvostruko rješenje – Član 42.7 za "civilne i hibridne prijetnje", što obuhvata i napade na kritičnu infrastrukturu i sajber napade, dok bi NATO i dalje bio zadužen za klasičnu vojnu odbranu.

Vand-Danijelson, čija je zemlja tek 2024. godine ušla u NATO, smatra da bi to bio dobar kompromis, te da se sva infrastruktura NATO-a može koristiti i bez SAD-a. Ona je ocijenila da u tome ne treba čekati na sve zemlje EU, nego da "treba da prednjači koalicija voljnih".