Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori usporili bi evropski put zemlje, ocijenila je za Newsmax Balkans televiziju nekadašnja crnogorska ministarka evropskih integracija Gordana Đurović.

 Foto: PR centar

Profesorka Gordana Đurović smatra da ukoliko Crna Gora ne zatvori preostalih 19 poglavlja početkom 2027. godine, to može uticati i na dodatno usporavanje proširenje Evropske unije.

Veći dio crnogorske opozicije smatra da bi vanredni parlamentarni izbori bili jedino rješenje za izlazak iz parlamentarne krize.

Iz vladajuće većine početkom godine izašla je Demokratska narodna partija Milana Kneževića, nakon neslaganja zbog početka izgradnje kolektora u zetskom selu Botun.

Nakon usvajanja spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost, pokret Evropa sad, čiji je lider premijer Milojko Spajić, napustio je poslanik Miodrag Laković koji je obavljao i funkciju predsjednika skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu.

Nakon usvajanja spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost, pokret Evropa sad, čiji je lider premijer Milojko Spajić, napustio je poslanik Miodrag Laković koji je obavljao i funkciju predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu.

“Mislim da bi izbori usporili evropske integracije. Mislim da nemamo vremena baš za vanredne izbore, ali opozicija ima legitimno pravo da ih traži zato što se osjećaju da su iznevjereni u jednoj važnoj politici, kao što je oblast vnutražnih poslova i nacionalne bezbjednosti”, kazala je Đurović gostujući u emisiji Dijagnoza.

Crnogorska Vlada više puta je saopštila ambiciozan plan da zatvori sva pregovaračka poglavlja, njih 19, do kraja 2026.

Đurović smatra da se u tom vremenskom okviru proces mora završiti.

“Ovo je jedan vremenski prozor koji se otvorio, koji će se kao takav zatvoriti ako se ne iskoristi šansa”, navodi Đurović.

Ako se proces ne završi, kako je dodala, početkom 2027. godine, geopolitička konstelacija u regionu mogla bi se potpuno promijeniti.

“Tako bi se vratili na dosta istrpljujuću regionalnu sliku, punu složenih odnosa što bi moglo značiti da proširenje EU bude tek nakon 2030. Znači, to je drugi, to je scenario B. Ajmo se vratiti na ovaj scenario A, za koji treba da se borimo”, poručuje Đurović.

“Do juna usvojiti 90 zakona”

Da bi se nastavilo sa tempom ubrzanog zatvaranja poglavlja Skupština Crne Gore bi, podsjeća Đurović, do juna morala da usvoji čak 90 zakona upodobljenih sa evropskim direktivama.

Kako bi taj proces tekao normalno, dodaje, neophodan je dogovor vlasti i opozicije.

“Znači, obje strane moraju malo da popuste. Kompromisi se prave u Evropi tako što se pravi pozicija da su obje strane pobjednici. Znači, ne možete biti apsolutni pobjednik a da druga strana bude apsolutni gubitnik, a da smo svi na bloku za ulazak u EU”, navodi Đurović.

Smatra da bi vladajuća koalicija trebalo prva da popusti.

“A onda treba da se napravi prostor, da se napravi dostojanstven prostor gdje može opozicija da odreaguje i da se pokušamo vratiti na evropski blok da ga tako nazovem. Ukoliko ne bude razumijevanja onda se rizikuje onaj osjetljivi dio reforme koji je u zoni politike, a to je onaj mali dio izborne reforme koja se svakako mora završiti”, zaključuje Đurović.