Pokušaj DPS-a, njihovih tajkuna i advokata mafije, da mene povežu sa Čedom Popovićem je politička podvala svojstvena profilima onih koji to izgovaraju, saopštila je poslanica Demokrata Zdenka Popović.

Foto: Skupština Crne Gore

“Ko je Čedo Popović u političkoj istoriji DPS-a?”, navodi Popović.

Dodaje da to nije čovjek koji je nastao juče, te da je to je čovjek koji je rastao dok je DPS vladao svakom polugom državne i lokalne moći.

To je, kako kaže, čovjek čiji su se objekti gradili dok su institucije gledale u stranu.

“To je čovjek koji je bio slobodan, zaštićen i nedodirljiv dok su opštinama, policijom, tužilaštvom, sudovima, Morskim dobrom i zaštitom kulturnih dobara upravljali kadrovi bivšeg režima. A, evo da narod sam vidi o čemu govorim. Još 2015. policija je na gradilištu hotela Delfin zatekla 40 radnika, među njima 20 državljana Albanije, od kojih je 17 bilo bez dozvole boravka, a mediji su objavili ono što se i zapravo desilo da se gradilo bez građevinske dozvole i uprkos zabrani inspekcije. Šta se tada desilo? Ništa”, poručuje Popović.

Kako ističe nije bilo političkog potresa, nije bilo moralne panike, nije bilo histerije dežurnih branilaca sistema.

Dodaje da danas, kada je zbog sumnje na nelegalnu gradnju i nasipanje plaža uhapšen i poslat u istražni zatvor, odjednom pokušavaju da peru ruke od čovjeka koga su deceniju i po čuvali.

“To je razlika između njihove i naše Crne Gore, kod njih je bio zaštićen, kod nas odgovara”, naglašava Popović.

I nije, kako dodaje, Delfin izuzetak, nego pravilo.

“U aferi “Carine” Miomir Mugoša je bez tendera prodao Popoviću gradsko zemljište za 2,5 miliona eura, iako je vrijedilo 13,5 miliona, dok je optužnica govorila o šteti od 6,7 miliona eura. Mugoša je bio oslobođen, ali je Vrhovni sud 2025. utvrdio da je zakon povrijeđen u korist okrivljenog. To znači da je posao bio toliko sporan da je i poslije toliko godina vrh sudske instance morao da konstatuje da je sistem bio savijen u korist Čeda Popovića”, ističe Popović.

U slučaju Južnog Jadrana, Popović je kako navodi, do većinskog paketa došao za oko pola miliona maraka, a onda je 2008. kompletnu imovinu firme prodao sopstvenim “Carinama” za 11,5 miliona eura, iako ju je državni procjenitelj procijenio na 30 miliona.

Dodaje da uz to, porez od oko 900.000 eura nije plaćen, a Ministarstvo finansija je 2017.

“”Carine” formalno oslobodilo tog poreza. To je školski primjer DPS ekonomije, uzmi jeftino, prebaci sam sebi, obezvrijedi, ne plati ni ono što moraš, a sistem te na kraju oslobodi”, naglašava Popović.

U slučaju Lazaret, Popović je kako dodaje, kompleks prodao ruskom kupcu za 12 miliona eura, iako je Upravni sud zaključio da je transakcija nezakonita jer je država bila vlasnik zemljišta. U slučaju Kokaprodukta, mali akcionari su upozoravali da je kroz sporni dug od 926.051 eura preuzeto 101.448 kvadrata imovine.

“Mene sa DPS tajkunima ne veže ništa. Ali njega sa DPS-om veže sve. I neka narod zapamti samo jednu rečenicu. Dok je DPS vladao, Čedo Popović je gradio, kupovao, prepisivao, nasipao i širio se, kada je DPS pao, Čedo Popović je prvi put počeo da odgovara. To je cijela istina. I zato njih boli ne to što sam ja nešto rekla, nego što narod sada jasno vidi ko je koga godinama čuvao. Tražim i insistiram da istraga o Čedu Popoviću ide do kraja. Do svakog čovjeka u sistemu, a posebno do onih koji su ili čutali ili kasno reagovali”, zaključuje Popović.