Skupštinski Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu prihvatio je danas predloge da se pokrenu parlamentarne istrage o slučajevima željezničke nesreće na Bioču 2006. godine i policijskoj akciji "Orlov let".

Foto: Skupština CG

Ova dva predloga usvojena su na odboru jednoglasno. 

Vezano za nesreću na Bioču, poslanica Evrope sad (PES) Jelenka Andrić kazala je da kao društvo dugujemo jasne odgovore svima koji su izgubili najmilije u tom vozu. 

"To je najveća tragedija koja se desila crnogorskom društvu u novijoj istoriji. Očekujemo od Anketnog odbora da pruži odgovore na pitanja koja muče porodice stradalih i povrijeđenih. Odbor ne treba da sudi i presuđuje, nego da pokuša da stvori jasnu sliku o toj nesreći. Vjerujem da ćemo doći do novih saznanja ne samo o okolnostima nesreće nego i onome šta se desilo kasnije. Recimo, da li je do ljudi u to vrijeme stigla humanitarna pomoć i je li Vlada ispunila obećanja koja je dala u to vrijeme", rekla je Andrić. 

Poslanik GP URA Zoran Mikić rekao je da se povjerenje gradi transparentnošću. On je naveo da se moraju ispitati svi sistemski propusti koji su pratili ovu veliku željezničku nesreću. 

U nesreći u januaru 2006. godine poginulo je 47 osoba, a više od 200 povrijeđeno. Tragedija se dogodila kada je lokalni elektromotorni voz, koji je saobraćao od Bijelog Polja do Podgorice i Bara, u blizini mjesta Bioče, na izlasku iz tunela, iskliznuo iz šina. Sva četiri vagona se survala u provaliju.

Nesreća se dogodila oko 16 sati, kada je putnički voz broj 671, koji je saobraćao na relaciji Bijelo Polje-Podgorica, iskočio iz šina u kanjonu Morače i survao se niz strmu padinu. U vozu se nalazilo više stotina putnika, među kojima su bili i učenici, studenti, radnici i porodice koje su se vraćale svojim domovima.

Vijeće Višeg suda u Podgorici potvrdilo je 2009. godine prvostepenu presudu kojom je mašinovođa Slobodan Drobnjak osuđen na šest godina zatvora kao jedini krivac za tešku željezničku nesreću. Viši sud je uz to potvrdio oslobađajuću presudu za još 11 optuženih rukovodilaca Željeznice i konstatovao da u postupku donošenja presude nisu počinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Niko iz rukovodstva Željeznice i Vlade nije odgovarao zbog ove nesreće. 

Kada je u pitanju akcija "Orlov let" Nikola Camaj (Albanski forum) rekao je na današnkoj sjednici odbora da će se doći do istine o postupanju u tom slučaju, a na štetu ljudi koji su davali veliki doprinos da uspije referendum 2006. godine. 

Tu akciju policije, naglasio je, obilježila je velika tortura nad Albancima. 

"Ne samo nad ljudima koji su navodno bili krivi nego i njihovim porodicama. Kao posljednica torture, troje starijih ljudi je ubrzo umrlo. Odvijala se velika nepravda prema građanima koji su dali veliki doprinos da Crna Gora bude nezavisna država", rekao je Camaj. 

Anketni odbor bi, prema Predlogu, treba da prikupi informacije i činjenice o postupanju državnih organa i drugih subjekata tokom policijske akcije "Orlov let“, sprovedene 9. septembra 2006. godine.

U Predlogu se navodi da okolnosti pod kojima je akcija izvedena ni nakon gotovo dve decenije nijesu u potpunosti razjašnjene, te da postoji potreba da se utvrde činjenice o postupanju državnih institucija prema pripadnicima albanske zajednice u tom periodu.

Predlagači ističu da postoje ozbiljne sumnje da su pojedini državni organi, pre svega tadašnji MUP i Služba državne bezbednosti, postupali protivzakonito.

U obrazloženju se navodi da su tokom operacije pripadnici albanske zajednice, prema dostupnim dokazima i medijskim izveštajima, bili izloženi progonu, hapšenjima i prisilnim iseljavanjima, što je izazvalo sumnje u zakonitost rada tadašnjih državnih organa.

"Potrebno je pokrenuti parlamentarnu istragu kako bi se utvrdile činjenice i odgovornost pojedinaca koji su donosili ili sprovodili odluke tokom operacije“, navodi se u obrazloženju. 

Policija je te 2006. godine saopštavala da su osnovane sumnje da je 14 osoba albanske nacionalnosti, koje su uhapšene početkom septembra te godine, uz pomoć finansijera iz dijaspore stvorilo tajnu organizaciju čiji je cilj bio nasilna regionalizacija prostora i izvođenje terorističkih akcija.