Velika većina građana Crne Gore podržava evropske integracije i ima pozitivan stav prema Evropskoj uniji, pokazuje Godišnja anketa 2026 o percepcijama prema EU, sprovedena u okviru programa WeBalkans. Istovremeno, istraživanje ukazuje na raznovrsnost stavova građana o procesu integracija, očekivanjima i ulozi EU u različitim oblastima.

Foto: Vlada CG

Prema rezultatima ankete, 68 odsto građana Crne Gore izjasnilo se da bi glasalo za članstvo u Evropskoj uniji, dok 77 odsto smatra da bi članstvo donijelo više prednosti nego nedostataka.

Pozitivan stav prema Evropskoj uniji ima 67 odsto ispitanika, od čega 17 odsto izražava izrazito pozitivan, a 50 odsto umjereno pozitivan stav. Negativan stav iskazuje 23 odsto ispitanika, dok jedan odsto nema formirano mišljenje.

Istraživanje pokazuje i da 62 odsto građana vjeruje da će Crna Gora postati članica Evropske unije u narednih pet godina.

Istraživanje je pokazalo i određenu podijeljenost stavova kada je riječ o demokratskoj otpornosti društva. Dok 76,8 odsto građana smatra da su nezavisni mediji i organizacije civilnog društva neophodni za snažnu demokratiju, njih 55,9 odsto istovremeno smatra da mediji i civilni sektor u Crnoj Gori ne bi trebalo da budu finansirani sredstvima Evropske unije.

Građani smatraju da bi pozitivnijem odnosu prema Evropskoj uniji najviše doprinijela podrška ekonomskom razvoju zemlje (45 odsto), mjere za smanjenje korupcije (36 odsto) i podrška demokratskim reformama (32 odsto).

Iako većina građana podržava evropske integracije, istraživanje pokazuje da su identitetski i geopolitički skepticizam prema Evropskoj uniji i dalje prisutni u značajnoj mjeri.

Percepcija koristi i oblasti saradnje

Građani kao najvažnije koristi od članstva u EU najčešće navode mogućnost putovanja bez viza (33,5 odsto), veće mogućnosti zapošljavanja (32,2 odsto) i slobodnu trgovinu (31,3 odsto).

Među značajnim prednostima izdvajaju se i unapređenje životnog standarda (30,9 odsto), razvoj infrastrukture (30,1 odsto), kao i finansijska podrška kroz investicije i projekte (27,6 odsto).

Kao oblasti u kojima bi Evropska unija trebalo da ima značajniju ulogu građani najčešće navode ekonomski razvoj i trgovinu (64 odsto), poljoprivredu i ruralni razvoj (27 odsto), kao i obrazovanje i cjeloživotno učenje (26 odsto).

Prema mišljenju ispitanika, na pozitivniji stav prema Evropskoj uniji najviše bi uticala podrška ekonomskom razvoju (45 odsto), mjere usmjerene na smanjenje korupcije (36 odsto) i podrška demokratskim reformama (32 odsto).

Kao glavne prepreke na putu ka članstvu najčešće se navode korupcija (45 odsto), organizovani kriminal (35 odsto) i nedostatak političke volje (34 odsto).

Povjerenje i međunarodni odnosi

Evropska unija uživa povjerenje 73 odsto građana Crne Gore, što je najviše u odnosu na ostale međunarodne institucije obuhvaćene istraživanjem. Slijede Kina (65 odsto), Svjetska banka (64 odsto), Ujedinjene nacije (61 odsto) i Međunarodni monetarni fond (59 odsto).

Kako se može vidjeti, umjereno povjerenje zabilježeno je prema Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj i Turskoj, dok su Sjedinjene Američke Države i NATO na srednjem nivou povjerenja. Niži nivo povjerenja građani pokazuju prema Ruskoj Federaciji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. 

Takođe, 64 odsto građana smatra da je Evropska unija najveći finansijski donator Crne Gore, dok 60 odsto ocjenjuje da je njena podrška efikasna. Sa finansijskom podrškom EU upoznato je 92 odsto ispitanika.

Posebno je zanimljivo da istraživanje ukazuje na relativno nizak nivo povjerenja građana u pojedine domaće institucije. Prema rezultatima ankete, povjerenje u predsjednika Crne Gore ima 37,5 odsto ispitanika, u Vladu 39,7 odsto, a u Skupštinu 39 odsto građana. S druge strane, najveće povjerenje uživaju Vojska Crne Gore, kojoj vjeruje 63,3 odsto ispitanika, vjerske zajednice sa 59,2 odsto i organizacije civilnog društva sa 53,8 odsto.

Najmanje povjerenja građani imaju u političke partije. Njima vjeruje 28 odsto ispitanika, dok 68,6 odsto navodi da nema povjerenja u političke subjekte. Nizak nivo povjerenja bilježe i pravosudni sistem, kojem vjeruje 25,6 odsto građana, dok mu 70,5 odsto ne vjeruje.

Kao najvažnije koristi od članstva u EU građani navode otvorene granice i mogućnost putovanja u države članice bez vize (34 odsto), veće mogućnosti za zapošljavanje (32 odsto) i slobodnu trgovinu u okviru jedinstvenog tržišta (31 odsto).

Imidž Evropske unije i informisanost

Imidž Evropske unije u Crnoj Gori bilježi pozitivan trend – 66,5 odsto građana ima pozitivan stav o EU, što predstavlja rast u odnosu na 59,8 odsto u prethodnoj godini. Udio neutralnih stavova smanjen je na 17,9 odsto, dok su negativni stavovi na nivou od 14,7 odsto.

Kada je riječ o informisanosti, 38,1 odsto građana navodi da je dobro ili veoma dobro informisano o EU, dok 45,8 odsto smatra da je djelimično informisano.

Stavovi o ulozi EU i percepcije

Istraživanje pokazuje i da 78,5 odsto građana smatra da bi bliži odnosi sa Evropskom unijom donijeli značajne mogućnosti za Crnu Goru, dok 72,1 odsto vjeruje da evropski fondovi imaju pozitivan uticaj na lokalne zajednice.

Takođe, 51,7 odsto ispitanika ne slaže se sa tvrdnjom da Evropska unija nije spremna za nova proširenja, dok 38,8 odsto ima suprotno mišljenje.

Istovremeno, 67,6 odsto građana smatra da EU nameće vrijednosti koje se razlikuju od tradicionalnih vrijednosti Crne Gore, dok 60,9 odsto vjeruje da EU ima i određene skrivene interese u zemlji. S druge strane, 78,5 odsto ispitanika smatra da bliža saradnja sa EU otvara nove mogućnosti za Crnu Goru.

Izvori informisanja i medijski obrasci

Televizija ostaje najčešći izvor informisanja, koju svakodnevno koristi 70,7 odsto građana, dok je za 40,9 odsto ispitanika ona glavni izvor vijesti.

Online mediji i internet izvori koriste se kod 52,4 odsto građana, dok društvene mreže koristi 45,9 odsto ispitanika.

Najkorišćenije društvene mreže su Facebook (39,5 odsto), Instagram (36,1 odsto) i YouTube (30,2 odsto).

Istraživanje ukazuje da je 90,6 odsto građana u posljednja tri mjeseca bilo izloženo informacijama za koje smatra da mogu biti netačne ili obmanjujuće, dok 87 odsto smatra da takve pojave predstavljaju izazov za društvo.

Većina ispitanika navodi da u takvim situacijama provjerava informacije iz više izvora, dok mali procenat ne preduzima dodatne korake.

Građani kao važne aktere u širenju dezinformacija najčešće navode domaće političke aktere (70,3 odsto) i domaće medije (57,9 odsto), dok se kao najčešće teme izdvajaju politika, ekonomija i izbori.