Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas u Beogradu svečanom otvaranju XXI Svetskog kongresa ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije.

Foto: Vlada CG

Predsjednik je prvo poželio dobrodošlicu svima, i zahvalio se organizatorima i učesnicima koji su došli iz cijelog svijeta na kongres.
“Tema ovogodišnjeg kongresa je globalna ekonomska realnost, zato što živimo u periodu kada padaju u vodu sve teorije koje su vladale decenijama”, rekao je on.

Vučić ističe da je danas svijet međusobno povezan, ali i fragmentiran, i da je ta kontradikcija u srži raznih izazova.

“Želim da podijelim sa vama jedno od mojih iskustava, koje se desilo još 2021. godine. Išao sam u Davos, to je bila jedna od mojih 12 posjeta tom švajcarskom rizortu, i uvijek sam namjeravao da slušam ljude koji su se obraćali publici u Davosu. Da biste nešto pričali sa tim pametnim ljudima, morate i da ih slušate. Te godine je gost bio Si Đinping, i ja sam vidio na koji način su svi bili zapanjeni njegovim govorom, on je prigrlio globalizam, ali je okrenuo naopačke sve vrijednosti koje smo mi tada znali, ali sam čuo i evropske lidere koji su počeli da govore o protekcionističkim mjerama”, rekao je predsjednik, i dodao da je to iznenadilo svijet.

Evropa danas gradi mehanizme da štiti svoju ekonomiju i industriju, zato što druge sile, SAD i Kina, su dominantne u polju modernih tehnologija, poručio je Vučić.

“Evropa ne može da prati takvu tržišnu trku. Tada sam shvatio da ništa u budućnosti neće biti isto – rekao je predsjednik.

On je naglasio da je to znak za uzbunu za sve nas u Evropi, i da Evropa, kaska za Kinom i SAD po raznim pitanjima.

“Ako se ne promijenimo, taj jaz će se produbiti u budućnosti. Srbija, koja je na raskršću Evrope, doživela je sve te promjene. Dugo godina, multipolarnost je bila odbacivana, a sada je to jednostavno opis stvarnosti. Na početku ovog vijeka ekonomija Kine je bila trilion dolara, danas je ona 22 triliona! Do 2030. godine svetska srednja klasa brojaće više od 5 milijardi ljudi, 70 odsto od toga u Aziji. Te promjene mijenjaju geografiju globalnog rasta, i možda najveća greška koju možemo da napravimo je da mislimo da se globalizacija završava. Ne završava se, već se mijenja”, kazao je on.

Dodaje da male i srednje zemlje moraju da se povinuju tuđim pravilima, i kaže da raste neizvesnost na tržištima.

“Svjedoci smo zato povratka industrijske politike, industrija se ponovo smatra strateškim sredstvima, a ne samo ekonomskim. Pojava Kine i njen uspon kao vodeća proizvodna ekonomija je primjer tog trenda. Ali to se vidi po sve jačem akcentu na industrijsku politiku u SAD, Evropi i Indiji”, rekao je Vučić.

Predsjednik kaže da kada je god pitao Kristalinu Georgijevu šta da radimo, da li da agresivno investiramo ili čuvamo finansijske bafere, odgovor je uvijek bio da se očuvaju finansijski baferi.

“A onda da se ulaže što više može. Još jedno pitanje je pitanje AI. Veštačka inteligencija ima potencijal da potpuno preobrazi produktivnost, sve. MMF procenjuje da će 40 odsto poslova biti pogođeno AI, i biće potrebna pomoć radnicima da se prilagode. Neka od najvećih ograničenja sledećih decenija će biti fizička, poslednja istraživanja kažu da ovo neće biti samo privremena kriza. Imamo i nestašice vode, sa kojima se suočava 4 milijarde ljudi. Suše koštaju 300 milijardi godišnje, ugrožavaju bezbednost hrane, poljoprivredu i produbljuju nejednakosti”, naglasio je on.

Vučić dodaje da će se udvostručiti i potražnja za strujom, i da će data centri trošiti ogromnu energiju.

“U svetu koji se menja neke zemlje smatraju da je odgovor u povlačenju iza političkih zidova. Srbija je odabrala drugačiji put, mi smatramo da male i srednje zemlje uspevaju kada prave saradnju sa različitim tržištima. Kada me ljudi pitaju zašto je Srbija uspela da preuzme u gotovo svim parametrima i da bude ispred svih naših suseda, počevši od plata, do investicija, i moj odgovor je uvek bio da je to zato što smo ostali otvoreni i želeli smo da privučemo svakoga bez nekih velikih barijera”, rekao je predsednik.

On ističe da je u periodu neizvesnosti ekspertiza važnija nego ikada, i da će politika uvek podrazumevati suprostavljene prioritete, ali da je odgovornost stručnjaka da kratkoročni pritisak ne sprečava pametne dugoročne odluke.

“Izazov nije da se vratimo na stari svet, već da shvatimo svet onakvim kakav jeste. Ako ostvarimo balans, naredne decenije biće uspešnije, ako ne uspemo, sve naše zemlje platiće cenu”, istakao je Vučić.

Obraćanje medijima posle govora

Vučić kaže da su danas u Beogradu mnoga važna svetska imena, i ističe da su tu i nosioci Nobelovih nagrada, i da je zadovoljan što je država Srbija pomogla da oni danas budu u Beogradu.

“Ono što je za ljude u Srbiji važno, mi smo u prvom kvartalu ove godine četvrta ekonomija Evrope po stopi rasta. Očekujemo da budemo u prva tri do kraja godine, i verujem da ćemo sledeće godine biti broj jedan po stopi rasta. Ono što je još važno da potražimo nove izvore rasta, u vremenu kada dolazi manje investicija spolja, pošto se svi zatvaraju u svoje krugove i gledaju kako da obezbede svoje interese. Istovremeno, moraćemo da vodimo računa o energiji, naročito električnoj energiji, pod dva to je voda, očekujem da nekih 35 odsto potreba za vodom poraste do 2050. godine, i mnoge zemlje će imati nestašice vode, i moramo se spremiti za to. I ono treće je da moramo ići u korak sa inovativnim tehnologijama, kako bismo ubrzavali svoj rast, i nikako se ne smemo zadovoljiti time što će nam ova i sledeće godine biti dobre, već moramo razmišljati godinama unapred”, rekao je on.

Predsednik dodaje da imamo ljude koji znaju mnogo toga, ali i mnogo toga što tek treba da naučimo, i kaže da će biti uložen ogroman novac.

Odgovarajući na pitanje o velikom skupu u Beogradu, on kaže da Siniša i Ana vole da govore detalje novinarima, a da je njemu najvažnije šta će biti izrečeno kao plan za budućnost, šta je program i šta mora da se uradi u našoj zemlji.

“Ja se pripremam za to, radimo teško i naporno, pred ljude ćemo nešto 27, nešto 28. a nešto 29, to su dani kada ćemo mnogo toga da predočimo za budućnost. Mislim da će to ljudi razumeti, da vide gde je njihovo mesto u ovoj zemlji i da ih to najviše zanima”, rekao je on.