Da li vam se dešava da u jedan sat poslije ponoći i dalje vrtite u glavi svađu koju ste tog jutra imali sa partnerom? Zašto je to rekao? Kako je mogla tako nešto da kaže? To nisam ja. A onda kreće niz pitanja: Šta ako me više ne poštuju? Šta ako je ovo početak kraja?

Foto: Ilustracija/Pixabay

Negativne misli mogu da vas uvuku u začarani krug iz kojeg je teško izaći. Ako vam ovo zvuči poznato, važno je da znate jednu stvar – pretjerano razmišljanje nije osobina ličnosti, već navika koju je vaš um usvojio. To znači da može da se promijeni, prenosi Times of India.

Ne radi se o tome da razmišljate manje, već drugačije.

Pravilo bez žaljenja
Ako često kukate ili se žalite, pokušajte da izdržite jedan dan bez toga.

Iako žaljenje može djelovati kao način da se oslobodite stresa, psihološki efekat je često suprotan. Svaki put kada iznova prepričavate šta je pošlo po zlu, vaš mozak sve više vjeruje da nemate kontrolu nad situacijom.

Pokušajte da 24 sata ne izgovorite nijednu pritužbu, čak ni u sebi. Možda će biti teško, ali mnogi primijete da se poslije toga osjećaju rasterećenije i imaju više energije.

Prekinite niz pitanja "šta ako"
Neprestano razmišljanje o tome šta bi moglo da pođe po zlu jedan je od glavnih pokretača pretjeranog razmišljanja.

Umjesto da se pitate: „Šta ako se dogodi najgore?“, pokušajte da promijenite perspektivu i zapitate se: „Šta ako ipak sve ispadne dobro?“

Ova mala promjena neće preko noći izbrisati stare obrasce razmišljanja, ali može da prekine spiralu negativnih misli dovoljno dugo da ponovo sagledate situaciju racionalnije.

Pravilo od 10 sekundi
Ne zaslužuje svaka misao vašu pažnju.

Kada vas uznemiri neka vijest ili negativna misao, zastanite i zapitajte se: „Da li ovo zaista zaslužuje moju pažnju u ovom trenutku?“

Dajte sebi deset sekundi prije nego što nastavite da razmišljate o tome. Često će upravo tada manje važne misli izgubiti snagu.

Pretjerano razmišljanje opstaje zahvaljujući pažnji koju mu poklanjate. Kada je uskratite, ono postaje sve tiše.

Prestanite da zamišljate najgori mogući scenario
Ako stalno unaprijed zamišljate katastrofu, možda mislite da se samo pripremate za sve mogućnosti.

Međutim, time zapravo trenirate svoj nervni sistem da očekuje opasnost. Vremenom tijelo počinje da reaguje na zamišljene prijetnje isto kao i na stvarne – srce ubrzano lupa, disanje postaje pliće, a osjećaj strepnje ne prestaje.

Zato pokušajte da prestanete sa mentalnim „uvježbavanjem“ katastrofa koje se još nisu dogodile. To ne znači da treba ignorisati rizike, već da ne dozvolite da vas zamišljeni najgori ishodi preuzmu prije nego što se bilo šta zaista desi.