Najnoviji podaci Eurostata o zaduženosti nefinansijskih korporacija u Evropskoj uniji ukazuju na značajne razlike među državama članicama, pri čemu sedam zemalja trenutno premašuje upozoravajući prag Evropske komisije od 85 odsto BDP-a, piše Euronews.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ove cifre zahtijevaju pažljivu interpretaciju, jer visoke stope duga u pojedinim manjim ekonomijama često nisu posljedica prezaduženosti domaćih preduzeća, već uloge tih država kao međunarodnih finansijskih čvorišta.

Finansijska čvorišta na vrhu liste

Vodeće pozicije na listi najzaduženijih zemalja zauzimaju ekonomije koje služe kao baze za multinacionalne korporacije, prenosi Euronews.

Luksemburg ubjedljivo prednjači sa odnosom duga od 251,1 odsto BDP-a, prate ga Danska (115,4 odsto), Kipar (107,3 odsto), Holandija (106,3 odsto) i Belgija (90,6 odsto).

Analiza pokazuje da u ovim zemljama veliki dio statistički zabilježenog duga čine prekogranični tokovi finansiranja unutar istih korporativnih grupa, a ne klasično zaduživanje lokalnih operativnih firmi.

Centralne banke poput belgijske i holandske godinama naglašavaju da bi, nakon isključivanja tih specifičnih finansijskih struktura, stvarni nivo duga bio znatno niži od onog koji prikazuje zvanična statistika Eurostata.

Stvarni ekonomski rizici u Francuskoj i Švedskoj

Za razliku od navedenih zemalja, Francuska i Švedska suočavaju se sa izazovima koji imaju drugačiji karakter.

Francuska, sa stopom duga od 91,6 odsto BDP-a, predstavlja jedinu veliku ekonomiju eurozone gdje se korporativni dug smatra stvarnom makroekonomskom ranjivošću, a ne statističkom anomalijom.

Francuska centralna banka upozorava da su domaća preduzeća među najzaduženijima u eurozoni i da se suočavaju sa visokim troškovima servisiranja obaveza.

U Švedskoj (108,6 odsto BDP-a), dug je primarno koncentrisan u sektoru komercijalnih nekretnina. Kompanije iz ovog sektora intenzivno su se zaduživale u periodu niskih kamatnih stopa, što je nakon njihovog rasta nakon 2022. godine postalo jedna od ključnih finansijskih tačaka ranjivosti švedske privrede.

Kontrast: Italija i Grčka

Podaci takođe otkrivaju zanimljiv fenomen u Italiji i Grčkoj. Iako su ove države među najzaduženijim u EU kada je reč o javnom dugu, njihovi privatni korporativni sektori bilježe izuzetno niske stope zaduženosti – 55,1 odsto u Italiji i 58,6 odsto u Grčkoj.

U ovim zemljama, finansijski teret je gotovo u potpunosti prebačen na javni sektor, dok su privatne kompanije zadržale konzervativniji pristup zaduživanju u poređenju sa evropskim prosjekom, koji je na kraju 2025. godine iznosio 70,1 odsto BDP-a.