Ako se Crna Gora odluči za pregovore sa samo četiri koncesionara za Aerodrome koji su ušlu u najuži krug, morala bi da promijeni uslove i traži više, smatra vazduhoplovni analitičar Alen Šćurić.

Foto: Aerodromi Crne Gore

On objašnjava da 100 miliona eura od koncesije, uz 150 miliona investicija u aerodrome Podgorica i Tivat više nema istu vrijednost kao 2019. godine kada je postavljena ta cijena.

Vlada Crne Gore trebalo bi da reaktivira javni poziv koji je prekinut u tokom kovida 2020. godine i trebalo bi da pregovara sa četiri koncesionara koji su ušli u najuži krug i da  među njima odabere najboljeg. S tim što je, kako kaže Šćurić, upitno je li GMR više kandidat obzirom na 49 odsto udjela ADP u njemu.

“Jako je upitno je li reaktiviranje javnog poziva iz 2019. dobro rješenje ili bi za Crnu Goru bilo bolje da napravi novi poziv na koji bi se javili i novi zainteresirani igrači, pa bi se moglo i više izvući od koncesije”, smatra Šćurić.

On podsjeća da su 2019. Aerodromi očekivali 100 miliona od koncesije, uz 150 miliona investicija u aerodrome Podgorica i Tivat.

“No, danas 100 miliona eura vrijedi daleko manje nego 2019. Stoga ako se Crna Gora i odluči za pregovore sa samo četiri finaliste morala bi da  promijeniti uslove i traži više novca”, kaže Šćurić.

Crna Gora je odlučila da sprovede koncesiju Aerodroma prije kovida-19. Postupak je došao u 2. krug gdje su odabrana četiri koncesionara:

Incheon_International_Airport_Corporation_(Seoul)

_GMR_Airports_Limited_(Delhi)

_Groupe_de_Consorcium_TAV_Havanlimanlari_Holding_i_Airport_de_Paris_International_(Istanbul-Paris)

_te_Corporation_America_Airports_AS_ (Latinska Amerika, europska ispostava u Luxemburgu)

Po mišljenju Šćurića, najbolji odabir za našu zemlju bio bi TAV i ADP.

“TAV i ADPI su izuzetno jaki koncesionari. TAV i ADPI drže koncesije na aerodromima u Turskoj i to Ankara (11,9 miliona putnika), Antalija (35,5 miliona), Alanja (0,9 miliona), Izmir (10,7  miliona ), Istanbul Ataturk i Bodrum (4,1  miliona); Gruziji i to Batumi (0,6  miliona) i Tbilisi (3,4 miliona); Almatiju u Kazahstanu (9,5miliona ), Riga u Latviji (5,4 miliona ), Madina u Saudijskoj Arabiji (9,4 milijun), te u Tunisu Hamamet (1,4 milijuna) i Monastiru (1,5 miliona putnika)”, navodi on.

U regiji TAV i ADP vode aerodrome u Skopjju (2,9 miliona), Ohridu (0,3 miliona putnika) i Zagrebu (3,7 miliona putnika).

“ADP sam opslužuje aerodrome Pariz CDG (67,4 miliona ), Pariz Orly (32,3 miliona ) i Pariz Bourget (0,2 miliona putnika). Ogromna korporacija koja istinski vodi velik broj aerodroma posebno u Europi, a ima i tri aerodroma u regiji. Iskreno najbolji odabir za Crnu Goru. ADP je vlasnik 46,1% TAV-a”, kaže Šćurić.

Smatra da  megakorporacija GMR Airports nikako ne može biti dobra opcija za Crnu Goru jer nema iskustva u Europi.

“Čak  ADP, koji je i sam finalista za koncesiju, je 49% vlasnik GMR Airportsa”, kaže Šćurić.

Objašnjava da GMR Airports opslužuje aerodrome u Indiji, sa sjedištem u Delhiju, zatim međunarodne na Filipinima, Grčkoj, Santjago de Čileu i Amanu. . Najveći aerodrom je Delhi sa 73,7 miliona putnika, zatim Hiderabad (25,0 miliona ), Gou (4,4 miliona  putnika) i Visakhapatnam (u izgradnji).

Po njegovom pišljenju ni Corporation America ne bi bio dobar odabir jer su oni oni specijalisti za Latinsku Ameriku.

“Corporation America je koncesionar čak 52 aerodroma u 6 država, koji je 2023. imao 81,1 milion putnika. Korporacija ima aerodrome u Argentini, Brazilu, Urugvaju, Armeniji, Ekvadoru i Italiji. No u Europi ima tek dva manja aerodroma u portfoliju, Pisu (5,1 iliona putnika) i Firencu (3,1 miliona putnika)”, istakao je Šćurić.

Aerodrom Incheon iz Seula je, kako kaže, odličan izbor.

“Seul se izvrsno vodi i jedan je od najboljih aerodroma na svijetu. Incheon djelomično vodi ili ima udio u aerodromima Erbil (Irak), terminal 4 u Kuvajtu, Hang Nadim (Indonezija). Ipak osim izvrsnog vođenja Incheona ima jako malo iskustva i vođenja drugih aerodroma širom svijeta”, navodi on.

Šćurić je nazvao “megaglupošću” pregovore vlade Dritana Abazovića  sa Kastratijem, koji je koncesionar aerodroma u Tirani.

“Niko normalan ne daje aerodroma koncesionaru koji drži daleko veći aerodrom u neposrednoj okolini i koji preuzima gro putnika Crne Gore” , kaže on.

Podsjeća da je ajktuelna vlada obrazovala komisiju koja će navodno sa IFC-om napraviti novu analizu koncesije, uz nove realnosti dobijanja novaca i investicija u aerodrome. Komisija je već kontaktirala neke od finalista, a i sa drugima bi trebalo da obavi razgovore.