Elektroprivreda (EPCG) ima potencijal da prevaziđe postojeće izazove i nastavi da bude jedan od ključnih oslonaca ekonomskog razvoja, ocijenio je ministar energetike i rudarstva, Admir Šahmanović.

Foto: YouTube screnehsot/Skupština Crne Gore

Dodao je da tekuća godina predstavlja period konsolidacije njenog poslovanja i postepenog povratka pozitivnim finansijskim rezultatima.

Prema zvaničnom finansijskom izvještaju, EPCG je na kraju prvog polugodišta ostvarila neto dobiti od 15,86 miliona eura, što predstavlja značajan pozitivan pomak u odnosu na isti period prošle godine, kada je zabilježen gubitak od 24,53 miliona eura - naveo je Šahmanović u Skupštini, odgovarajući na poslaničko pitanje poslanice Demokratske partije socijalista (DPS), Sonje Popović.

Ona je pitala Šahmanovića koliko su od 2020. godine od danas uvećana izdavanja za zarade, ko će snositi odgovornost za masovna partijska zapošljavanja i pogoršavanje finansijskog stanja EPCG, koja je prošlu godinu završila gubitkom od 92 miliona eura, te koliko iznose ukupna dugovanja elektroenergetske kompanije. 

Šahmanović je rekao da EPCG ne smije biti posmatrana samo kroz bilanse jedne poslovne godine, ali ni zaštićena od pitanja, kritike i odgovornosti za ostvarene rezultate. Riječ je o kompaniji koja upravlja jednim od najvažnijih državnih resursa i zato, prema njegovim riječima, mora poslovati po najvišim standardima odgovornosti, profesionalnosti i efikasnosti.

"Naša obaveza je da obezbijedimo uslove za finansijsku stabilizaciju kompanije, ali i da insistiramo na promjenama u načinu njenog upravljanja. To podrazumijeva odgovornu kadrovsku politiku, racionalno upravljanje troškovima, jasnu odgovornost organa upravljanja i investicije koje će donositi mjerljive rezultate",  naveo je Šahmanović. 

On je kazao da je uvjeren da EPCG ima potencijala da prevaziđe postojeće izazove i nastavi da bude jedan od ključnih oslonaca ekonomskog razvoja države. 

"Ne treba zanemariti da izazovi u pogledu likvidnosti postoje. Ministarstvo energetike i rudarstva, u saradnji sa Vladom i rukovodstvom EPCG, razmatra najbolja moguća rješenja za očuvanje finansijske stabilnosti kompanije, obezbjeđivanje kreditnih linija, uredno servisiranje obaveza i stvaranje uslova za nesmetan nastavak započetih i planiranih investicija. Ukoliko se neki novi modeli organizacije ili restrukturiranja pokažu kao najefikasniji, treba razmišljati i u tom pravcu. Smatram da treba sagledavati sve opcije, kako bi došli do optimalno, održivog i eftkasnog modela poslovanja",  rekao je Šahmanović. 

 
Prema raspoloživom finansijskom izvještaju, EPCG je na kraju juna imala dugoročne obaveze od 124,57 miliona EUR, dok su kratkoročne iznosile 190,38 miliona EUR, što je ukupno približno 314,95 miliona EUR. 

"Kada je riječ o izdvajanjima za zarade, prema podacima koje je dostavila EPCG, troškovi bruto zarada iznosili su 20,7 miliona EUR u 2020. godini, dok su u prošloj bili 28,53 miliona EUR, što predstavlja povećanje od približno 37,8 odsto. U prvih devet mjeseci ove godine iznosili su 25,13 miliona EUR. Istovremeno, važno je istaći da se učešće bruto zarada u ukupnim troškovima poslovanja tokom posmatranog perioda kretalo izmedu pet odsto i osam odsto, odnosno da nije došlo do značajnijeg povećanja njihovog relativnog učešća u ukupnim troškovima kompanije",  saopštio je Šahmanović.

On je naveo da je zapošljavanje u kompanijama u državnom vlasništvu u nadležnosti njihovih organa upravljanja, ali da Ministarstvo insistira na tome da se svaka odluka o zapošljavanju posmatra kroz prizmu stvarnih potreba, stručnosti, produktivnosti i finansijske održivosti. 

"Posebno je važno sagledati okolnosti u kojima je EPCG poslovala tokom prošle godine. Riječ je o izuzetno zahtjevnoj godini, prije svega zbog realizacije ekološke rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja, koja je podrazumijevala duži zastoj i značajno smanjenje sopstvene prozivodnje električne energije", dodao je Šahmanović.

On je naveo da su takve okolnosti neposredno uticale na finansijske rezultate kompanije, između ostalog, i zbog potrebe obezbjeđivanja nedostajućih količina električne energije na tržištu. 

"Zbog toga gubitak od približno 92 miliona eura, ostvaren u prošloj godini, mora posmatrati i u kontekstu tog velikog investicionog zahvata, neophodnog za nastavak rada Termoelektrane i unapređenje ekoloških standarda", objasnio je Šahmanović.

Odgovarajući na pitanje šefa poslaničkog kluba Albanski Forum, Artana Čobija, u vezi sa projektom solarne elektrane na lokalitetu Briska gora kod Ulcinja, Šahmanović je kazao da je Ministarstvo sredinom 2024. godine odlučilo da poništi javni poziv iz 2018, nakon čega je Vlada u septembru donijela odluku o prestanku važenja one o davanju zemijišta u dugoročni zakup.

"Time je prethodni tenderski postupak pravno okončan, ali to nikako ne znači da se odustalo od valorizacije energetskog potencijala Briske gore",  poručio je Šahmanović.

On je kazao da Briska gora ostaje jedna od značajnijih razvojnih šansi Crne Gore, te da njen potencijal svakako zaslužuje da bude predmet budućih investicija, u skladu sa interesima države, građana Ulcinja i dugoročnim ciljevima energetske tranzicije.

"Naš cilj nije samo izgradnja pojedinačnih energetskih objekata, već uspostavljanje dugoročno održivog modela razvoja energetike, koji će omogućiti nova ulaganja, veću energetsku sigurnost, otvaranje radnih mjesta i konkretne koristi za lokalne zajednice",  zaključio je Šahmanović.