Nacrt američkog plana o mirovnom sporazumu Ukrajine i Rusije nije objavljen u potpunosti, ali su ključni detalji ipak procurili.

Foto: Ilustracija/Pixabay

O njemu se razgovaralo u Ženevi 23. novembra, a američki i ukrajinski pregovarači nastavljaju da rade na izmjenama prijedloga.

BBC je razgovarao sa ukrajinskim vojnicima – neki su slali odgovore preko društvenih mreža ili mejlom – o ključnim tačkama američkog nacrta mirovnog plana. U njihovim odgovorima i reakcijama bilo je i bijesa, prkosa, razočaranja, ali i ravnodušnosti.

Reagujući na predloženi plan, Jaroslav iz istočne Ukrajine prvo kaže „sra**“ i nastavlja da je „plan užasan“ i da ga „niko neće podržati“. Vojni ljekar poznat kao Štucer odbacuje prijedlog i naziva ga „apsolutno sramnim nacrtom mirovnog plana, nedostojnim pažnje“. Ali vojnik čije je kodno ime Snejk (Zmija) rekao je da je „vrijeme da se bar oko nečega dogovorimo“.

Odustati od teritorije

Amerika je iznijela nacrt mirovnog prijedloga u trenutku kada Rusija značajno napreduje na frontu. Ukrajina je samo u oktobru izgubila dodatnih 450 kvadratnih kilometara.

Kijev i dalje kontroliše oko 15 odsto regiona Donbas, na istoku Ukrajine, koji obuhvata Lugansku i Donjecku oblast, što je ključni ratni cilj Moskve. U originalnom američkom planu predlaže se da Ukrajina odustane od cijelog regiona Donbasa, čak i dijelova koje je uspješno branila tokom skoro četiri godine rata.

„Neka ga uzmu. U gradovima i selima praktično i nema nikog. Ne borimo se za ljude već za zemlju, a samo gubimo još ljudi“, rekao je Snejk za BBC.

Ono što se predlaže za Lugansk i Donjeck je „bolno i teško“, ali zemlja možda nema drugog izbora, kaže Andrej, oficir u ukrajinskom generalštabu.

Kijev brani region još od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, poluostrvo na jugu Ukrajine. Te godine došlo je i do sukoba ukrajinskih vojnika i proruskih separatista koji traje do danas.

„Možda ne želimo da se odreknemo, ali nećemo moći da ga držimo vojnom silom i resursima“, kaže Andrej. Najteže borbe proteklih godina vodile su se upravo na istoku Ukrajine. Ukrajina je izgubila desetine hiljada vojnika braneći taj dio države.

Odustati od Donbasa „poništilo bi sve napore oružanih snaga“, rekao je Matros koji se bori od 2018. godine. „Time bi se zanemarili životi palih vojnika i civila“, dodao je. Donbas je oblast bogata mineralima, obradivom zemljom i industrijom.

Smanjiti broj ukrajinskih vojnika

Američkim nacrtom mirovnog plana predviđeno je smanjivanje obima ukrajinskih oružanih snaga – na 600.000 ljudi. To je i dalje znatno više nego prije početka ruske invazije kada ih je bilo 250.000, ali jeste manje u odnosu na trenutni broj vojnika. Prema najnovijim procjenama, Ukrajina sada ima više od 800.000 vojnika.

Zemlji će biti potrebno mnogo vojnika koji će pomoći u obnovi kada se rat završi, ukazuje Snejk. „Koja je svrha imati toliko ljudi u vojsci ako neće biti bezbjednosnih garancija?“, pita se on. Sa njim se slaže i Andrej, štabni oficir: „Ako imamo bezbjednosne garancije, onda nema smisla držati tako veliku vojsku. Ljudi su umorni i žele da se vrate porodicama, nema razloga da ih drže u mirnodopskoj vojsci posle rata“.

Veruje da ukrajinska ekonomija ne bi bila u stanju da finansira tako velike oružane snage u mirnodopskoj situaciji. Međutim, Štucer, vojni ljekar, tvrdi da je ukrajinska vojska „jedino što nas dijeli od poraza i ropstva“, dok Matros predlog o smanjenju broja oružanih snaga naziva „apsurdnim i manipulativnim“.

Bezbjednosne garancije

Spremnost Ukrajine da prihvati prijedlog zavisiće od njenih budućih bezbjednosnih garancija. Američki nacrt plana isključuje njeno članstvo u NATO-u, ali ne i u Evropskoj uniji. Ukoliko Rusija ponovo napadne, postoji obećanje da će Amerika pružiti podršku, ali nema konkretnih detalja na koji način. Ako sporazuma bude, nacrtom nije predviđeno prisustvo NATO snaga u Ukrajini.

Prisustvo stranih trupa u zemlji je važna bezbjednosna garancija, smatra Jevgen, operater drona u istočnoj Ukrajini. Velika Britanija i Francuska predvode napore da ipak bude „bezbjednosnih snaga“ u slučaju prekida vatre, kroz „koaliciju voljnih“. „Sviđa mi se plan Velike Britanije da pošalje trupe u Ukrajinu (kroz ovu koaliciju). Ovo je jedini plan koji će nam pomoći da pobijedimo i uvedemo savezničke trupe“, dodaje on.

Ali oficir Andrej ne vjeruje da Evropa može da pruži mnogo bezbjednosnih garancija. „Evropa je pokazala da nema kičmu i da je podijeljena. Čini se da se sva nada polaže u Ameriku“, kaže on.

Drugi vojnici su skeptični i po pitanju SAD-a. „Bezbjednosne garancije SAD pod sadašnjom vladom nisu nikakva sigurnosna potvrda“, kaže Štucer.

Novi izbori

Američki nacrt plana predlaže i da Ukrajina održi nove izbore u roku od 100 dana od završetka rata. Izbori ne mogu da se održavaju tokom rata, prema Ustavu Ukrajine. Međutim, sve je izraženija frustracija aktuelnom vladom koja se suočava sa ozbiljnim optužbama za korupciju.

Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) trenutno istražuje navode o pojedincima za organizovanje pronevjere u energetskom sektoru – više od 86 miliona evra. Zelenski je već morao da smijeni dvoje ministara koji negiraju umešanost. Pod istragom su i bivši zamjenik premijera i poslovni partner. Skandal je doveo do političkih sukoba, bio je u svim medijima, a dospio je i do fronta.

Vojnici sa kojima je BBC razgovarao podržavaju održavanje novih izbora. „Naravno da su potrebni, jer se trenutnoj vlasti ne vjeruje“, kaže Snejk. Nove izbore podržava i vojnik Marin i tvrdi da sadašnja vlada „treba da se očisti od korupcije“. I oficir Andrej misli da je „potrebno potpuno resetovanje vlade“, ali ne odmah.

Novi izbori su možda najmanje kontroverzan predlog u planu. Mnogi su sumnjičavi po pitanju američkog mirovnog prijedloga. Za Jaroslava jednostavno „neće funkcionisati“, dok ga Aleksandar odbacuje psovkom. Zajednička poruka onih sa kojima smo razgovarali jeste da su mnogi umorni od borbe. „Ako ovaj prijedlog zaustavi rat, onda funkcioniše za mene“, zaključuje Andrej.