Čak 992 učenika napustilo je školovanje tokom školske 2024/25. godine, što predstavlja 5,26 odsto ukupno upisanih.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Od tog broja, prema podacima iz Informacionog sistema crnogorskog obrazovanja -MEIS, 643 učenika ili 3,41% se u tekućoj školskoj godini nije vratilo u sistem obrazovanja, što predstavlja realan pokazatelj stope osipanja učenika.

Prema navodima iz Analize ranog napuštanja srednjeg stručnog obrazovanja za prošlu školsku godinu, podaci ukazuju na nastavak negativnog trenda ranog napuštanja školovanja, jer je prethodne 2023/24. godine školu napustilo 846 učenika (4,73 odsto), a van sistema ostalo njih 547 (3,06 odsto).

“Iako je ovaj procenat i dalje ispod ciljne vrijednosti od 10% definisane Evropskom strategijom, uočen rastući trend jasno ukazuje da problem osipanja učenika zahtijeva pojačanu pažnju, sistemsku prevenciju i blagovremene intervencije”, ocjenjuju iz Centra za stručno obrazovanje, koji su izradili Analizu.

Tokom 2024/25. godine iz sistema je isključeno 800 učenika (4,24 odsto), a 512 njih (2,72 odsto) nije se vratilo u školu ni naredne godine.

“Ovi podaci ukazuju na ozbiljne izazove u upravljanju izostancima, disciplinskim postupcima i pružanju pravovremene podrške učenicima u riziku”, ističe se u Analizi.

Samovoljno se iz škole ispisalo 84 učenika, dok se 56 njih nije vratilo u sistem. Na zahtjev roditelja ili staratelja školovanje je prekinulo 77 učenika, od kojih je 49 trajno ostalo van obrazovanja. Manji, ali kontinuirano prisutni razlozi uključuju preseljenje u inostranstvo (17 učenika), stupanje u radni odnos (osam učenika), kao i stupanje u bračnu zajednicu (jedan učenik). Zabilježen je i jedan smrtni slučaj.

“Analiza razloga napuštanja škole pokazuje da je isključenje učenika i dalje dominantan razlog ranog napuštanja obrazovanja, pri čemu značajan broj tih učenika ostaje van sistema obrazovanja u narednoj školskoj godini. Pored toga, značajan broj učenika napušta školu na zahtjev roditelja ili samovoljno, što ukazuje na potrebu snažnijeg rada sa porodicama, ali i na potrebu jačanja motivacije učenika za ostanak u obrazovnom sistemu. Manji, ali kontinuirano prisutni razlozi napuštanja školovanja uključuju preseljenje u inostranstvo, stupanje u radni odnos i stupanje u bračnu zajednicu. Ovi razlozi, iako kvantitativno manje zastupljeni, ukazuju na širi društveni i socio-ekonomski kontekst u kojem funkcioniše srednje stručno obrazovanje", navodi se u dokumentu Centra za stručno obrazovanje.

Rodna struktura pokazuje da je mnogo veći broj dječaka u odnosu na djevojčice koji napuštaju obrazovanje. Škole je napustilo 755 dječaka (76 odsto), dok je djevojčica bilo 237 (24 odsto). Sličan odnos zabilježen je i među onima koji se nijesu vratili u sistem – 74 odsto dječaci, naspram 26 odsto djevojčica.

“Posebno zabrinjava situacija u obrazovnim programima III nivoa (trogodišnja zanimanja). Njih je napustilo 503 učenika, što čini 11,70 odsto upisanih, dok je u programima IV nivoa školovanje prekinulo 489 učenika (3,36 odsto). Od učenika III nivoa, 347 se nije vratilo u sistem, dok je kod IV nivoa taj broj 296. Ovi podaci potvrđuju da su trogodišnji programi daleko rizičniji kada je riječ o ranom napuštanju školovanja”, navodi se u Analizi.

Najveći broj đaka odustaje od školovanja u trećem razredu – 315 učenika (6,69%), dok je u prvom razredu školu napustilo njih 284 (5,02%). U drugom razredu obrazovanje je prekinulo 247 učenika, dok je u četvrtom razredu zabilježen najmanji broj – 146 učenika. Posebno zabrinjava podatak da se nijedan učenik koji je napustio četvrti razred nije vratio u sistem obrazovanja, dok se iz trećeg razreda nije vratilo 236 đaka. To, dodaje se u Analizi, ukazuje na visok rizik trajnog ispadanja iz sistema upravo u završnim fazama školovanja.