Podaci agencija za nadzor osiguranja i nacionalnog biroa ukazuju da je Crna Gora daleko od EU. Neki oblik životnog osiguranja ima 21 odsto građana, dok je pod nekim oblikom osiguranja svega 10 odsto objekata

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Procenat građana Crne Gore koji imaju životno osiguranje, kao i osiguranje stambenih objekata i poljoprivrednih imanja i zasada od prirodnih nepogoda i nesreća je veoma nizak, mnogo manji nego u zemljama Evropske unije, saopštili su “Vijestima” iz Nacionalnog biroa osiguravača i iz Agencije za nadzor osiguranja.

Oni najavljuju da će pokrenuti akcije edukacije građana kako bi se povećala svijest o značaju osiguranja.

Prema njihovim podacima neki oblik životnog osiguranja ima 21,3 odsto građana Crne Gore. Od požara je osigurano 10,15 odsto stambenih objekata, od zemljotresa 1,41 odsto, a od poplava 1,8 odsto. Od poplava je osigurano 1,14 odsto poljoprivrednih imanja, od oluja 1,14 odsto, od grada tek 0,004 odsto. Od ukupno naplaćenih premija svih osiguranja 34,5 odsto se odnosi na obavezno osiguranje od autoodgovornosti, a na sva životna osiguranja 18,9 odsto.

Sva neživotna osiguranja (imovine i slično) u 2024. godini u Crnoj Gori činili su 4,3 odsto ukupne premije, dok je njihov procenat u Švedskoj 29 odsto, Njemačkoj i Poljskoj po 21 odsto...

Izvršni direktor Nacionalnog biroa osiguravača Crne Gore Boris Šaban kazao je da svega oko deset odsto građana ima neko od osiguranja za imovinu.

“Nažalost, to je problem ne samo kod nas već i u regionu. Pa i Hrvatska koja je članica EU, nema veliki procenat osiguranja u imovini fizičkilh lica. Razlozi za to su standardni, nedovoljna informisanost ljudi, kao i očekivanja da će na kraju država ili zajednica da pokrije štetu koja nastane usljed požara, poplava ili zemljotresa. Osiguravajuća društva u Crnoj Gori nude kvalitetno pokriće za sve rizike i to po vrlo popularnim cijenama. Građani se o tome mogu informisati kod svog osiguravajućeg društva”, kazao je Šaban.

Štetu od prošlogodišnjih požara državna komsija je procijenila na dva miliona eura, a iz budžeta je država oštećene pomogla sa oko 350 hiljada eura. Odnosno, nadoknađeno im je oko 15 odsto procijenjene štete, jer država nema obavezu da obešteti pogođene već da im pomogne.

Sistemskim zakonima je uređeno da se takva šteta naplaćuje od osiguravajućih kuća u skladu sa uplaćenom premijom, ali to radi veoma mali broj građana.

“Jedno od mogućih rješenja za unapređenje je uvođenje obaveznosti osiguranja, o čemu se već dosta razgovaralo. Na taj način bi se povećao obuhvat osiguranja tj. obezbijedilo pokriće za građane, smanjio trošak za državu koja na kraju ipak snosi dijelom naknadu štete koja nastane usljed elementarnih nepogoda. To bi takođe dalo dodatni stimulans za osiguravajuće kuće da podignu kvalitet svojih proizvoda i ponude nove proizvode. Osiguranje je kao djelatnost direktno zavisno od obuhvata, obima ekonomije. Bez toga nema ni razvoja osiguranja”, kazao je Šaban.

Iz Agencije za nadzor osiguranja “Vijestima” su kazali da se simbolično iz godine u godinu povećava broj građana koji imaju neki oblik životnog osiguranja - u 2022. godine imalo ga je 120.877 građna, u 2023. godini 124.696, a u 2024. imaju 132.872 građanina. Odnosno, u odnosu na ukupan broj građana procenat osiguranih je u ovom periodu povećan sa 19,4 na 21,3 odsto.

“U skladu s najboljom praksom Agencija kontinuirano sprovodi programe finansijske edukacije kako bi osnažila svijest građana o ključnom značaju i benefitima osiguranja. Ove aktivnosti se sistemski realizuju kroz rad u školskim ustanovama, a istovremeno, edukativni sadržaji se aktivno plasiraju putem svih raspoloživih kanala komunikacije kako bi bili lako dostupni najširoj javnosti”, naveli su “Vijestima” iz Agencije.

Statistički podaci Agencije ukazuju i da država ne osigurava svoju imovinu u značajno većem procentu od građana. Tako je od zemljotresa osigurano 1,41 odsto stambenih objekata u privatnom vlasništvu, dok je procenat osiguranja građevinskih objekata u svojini države Crne Gore 1,61 odsto.

Od poplava je osigurano 1,8 odsto privatnih stambenih objekata, a 1,53 odsto objekata u državnom vlasništvu.

Građani češće osiguravaju motorna vozila od elementarnih nepogoda nego poljoprivredna imanja. Tako je od poplava osigurano 6,92 odsto motornih vozila a 1,14 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Odnos je još gori kod osiguranja od grada - 0,004 odsto poljoprivrednih gazdinstava a 6,92 odsto motornih vozila.

Broj osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti je u blagom porastu sa 36.850 u 2022. na 40.645 u 2024. godini.

Uzalud i podsticaj za poljoprivrednike od 80 odsto premije

U Nacionalnom birou osiguravača posebno ukazuju na nizak nivo osiguranja u poljoprivredi i pored subvencija država u iznosu premije od 60 odsto, a u nerazvijenim opštinama i sa dodatnih 20 odsto.

Crnogorske osiguravajuće kuće nude osiguranja stoke, usjeva i plodova.

“I pored podsticaja i do 80 odsto troškova premija i dalje dosta, pogotovo manjih, poljoprivrednika nije osigurano. Poljoprivrednici se žale da je osiguranje skupo, te da uslovi koje propisuje osiguranje nisu jednostavni za ispunjenje. S druge strane osiguranje po pravilima struke ima minimalne zahtjeve koje svaki osiguranik mora ispuniti”, kazao je Šaban.

On navodi da su pokrenuli inicijativu da se zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede zajednički radi na rješavanju ovog problema.

“Vjerujem da ćemo u toku 2026. intezivnije raditi na ovom pitanju. Pošto je to pitanje važno za razvoj poljoprivrede. Nažalost, nedostatak osiguranja u ovoj oblasti direktno pravi trošak za državu jer koliko sam upoznat iz fondova namijenjenih za obeštećenje poljoprivrednika za štete godišnje se isplati preko million eura, iako država samo u jednom procentu nadoknađuje štetu poljoprivrednicima. Treba razmisliti o modelu obaveznosti i ovog osiguranja”, kazao je Šaban.